ВАЗДУШНА МЕТЛА
Кад дође јесен, сви је очекују.
Неки са стрепњом, други с надом
-------------------------------------------
Најстарији говор на свету је говор ветра. Тајанствени звуци које ветар производи били су људима несхватљиви, те су их приписивали промуклим гласовима демона. Веровали су да у ветровима бораве зли духови, виле, змајеви, вештице и друга митолошка бића. За ветрове се још веровало да су тајанствене силе које на овај свет долазе из доњег света кроз јаме и пећине. Стари Словени поштовали су бога ветра Стрибога.
Многе промене времена настају због температурних промена, то јест разлике у загревању ваздуха. Топлота такође меша и помера ваздух који ствара ветар. Ветар је, једноставно речено, маса ваздуха која се помера с једног на друго место. Постоје главни системи ветрова, ветрови малих размера и локални ветрови који су последица рељефа. Ветар може да се јави у најразличитијим облицима, од поветарца који се тихо креће и освежава у летње дане до снажних олуја и бура које чупају дрвеће из корена и односе кровове кућа. Због те њихове природе у народу је настало веровање да су једни ветрови добри а други зли и често су се према њима понашали као према живим бићима, те би, кад зафијуче ветар, чобани рекли: „Прођи с Богом, путниче.”
Ветрове одређују њихове особине као што су правац, брзина и јачина. Правац ветра означава страну света с које дува, север, исток, југ, запад, или њихове комбинације. Брзина ветра је пут који пређе у јединици времена (m/s или km/h) а јачина ветра је последица дејства ветра на одређене предмете, да ли само помера лишће или ломи гране и чупа дрвеће из корена.Код нас је најпознатији и најизразитији ветар кошава. За њега је орографија (то јест рељеф) одлучујући чинилац. Кошава је слаповит, сув, често јак источни или југоисточни ветар. Претежно се јавља у хладној половини године, од октобра до марта. Нарочито захвата Подунавље и Војводину. Осећа се на истоку од Вршца, на западу до Шида, на северу до Суботице и југу до Ниша, где постоји изрека „Кад дува кошава Нишава се замрзава”.
На нашим географским ширинама најчешћа су струјања ваздуха са запада, што одговара општој циркулацији. Међутим, кошава је једно од врло особених струјања јер дува у смеру Земљине ротације.
Кошава настаје на два начина. Први је кад нагомилан хладан ваздух иза Карпата продире преко Хомољских планина у Тимочку крајину, у источној Србији. Тада се у Подунављу и Поморављу јавља хладан слаповит ветар сличан бури који доноси захлађење. У другом случају преко Хомољских планина пребацује се топао ваздух који долази с југа што настаје као последица ниског притиска, најчешће у западном Средоземљу и, истовремено, високог притиска на истоку у Молдавији и Украјини. Тада се у Подунављу и Поморављу појављује умерен југоисточни ветар који је због фенског ефекта сув и топао, доноси отопљење и у народу је познат под називом „топла кошава”. Она може за два сата да осуши веш на конопцу.
Кошава је најјачи ветар у Београду, а може се рећи и у већем делу нашег подручја. Обично дува неколико дана узастопно, од три до седам, а може и знатно дуже. Зими може да достигне брзине од 70 до 100 km/час а чак и 130 km/час, што је орканска јачина ветрова. При тим великим брзинама прави огромне материјалне штете и угрожава пловидбу рекама, нарочито Дунавом кад проструји кроз Ђердапску клисуру.
Кад дође јесен, сви очекују кошаву. Стрепе од њене јачине која пробија кроз одећу. У великим градовима надају се да ће управо она прохујати улицама, прочистити их и са собом однети сва загађења, нечистоћу, дим и смог, и да ће после ње моћи поново да се дише пуним плућима.
----------------------------------------------------------------------------------
Аутор:
Наталија Јанц- 3062 , Политикин Забавник
Нема коментара:
Постави коментар