четвртак, 11. јул 2013.

ЗМАЈОВИТИ ВЕЉКО И ДР ФРОЈД

Родитељи, рођаци, пријатељи и читава мала заједница, од искона до данас, увек кад се роди принова, новорођенче, знатижељно се питају: какво ће то дете бити кад стаса и постане човек, добар или рђав, јунак или кукавица, богат или сиромашан, срећан или несрећан?

    При рођењу детета наши су преци пажљиво разгледали тек рођено дете и при томе су посебно строго пазили на неке необичне знаке: на пример, да ли је оно рођено у кошуљици, с белегом или с косом итд, јер то су, по веровању, знамења, особина личности детета, као и његове добре или рђаве судбине.
Посебно се обраћа пажња да ли је дете рођено у „кошуљици”. Пре почетка порођаја, по правилу, „водењак” прсне и порођај се лакше одвија потпомогнут изливом течности из водењака. У ретким случајевима, међутим, дете се рађа обавијено плодовим овојцима које народ назива „кошуљицом”. Овако, у кошуљици („кућици”, „марами”) рођено дете свакако изазива страх код присутних и оставља мистичан утисак на околину. Осим тога, тако рођено дете има мање изгледа да преживи, па ако преживи, то онда, несумњиво, значи да је оно јаче од друге деце. Све то даје извесну искуствену подлогу за развој многих веровања о чудесним особинама деце рођене у „кошуљици”.


Тајне кошуљице

    За децу рођену у кошуљици народ верује да имају нарочите моћи и натприродне особине. Вук Караџић у „Српском рјечнику” пише: „Дијете које се роди у кошуљици, зове се видовито; и такови послије човјек (приповједају), или жена, иде с вилама, и зна више него други људи.”
     Каква ће тачно бити судбина овако рођеног детета зависи, сматра се у неким нашим крајевима, и од тога у каквој је кошуљици рођено.
Ко се роди у белој кошуљици биће „вазда срећан” (само мора да је чува да му је не украду), верују у Босни и у Зети. Лука Грђић Бјелокосић пише да се у Херцеговини верује да „ако се дјете роди у бјелој кошуљици, добро је”. Ову кошуљицу треба детету ушити у хаљинице и ваља да је стално носи и кад одрасте. За овакво дете народ верује „да га не море пушка убити”.
     Дете које се, пак, роди у црвеној кошуљици, биће убица, злоочник или вештица, верује се у Херцеговини и источној Србији. А негде се верује да такво дете постаје здухач („здуха”, „здува”, „стува”, „вједогоња” итд).   Они чији је главни задатак да се боре против ала које предводе градоносне облаке, имају у свом крају изузетан друштвено-верски положај, баш као шамани у неким другим културама, с обзиром на то да „бране своју околину од свакојега видовнога и невидовнога зла”.
    Ако се женско дете роди у модрој кошуљици, биће вештица, односно, ако је мушко – вештац, верују у Боки. За такво дете Срби из Баније и Лике верују да ће као девојка бити мора, а тек када се уда постаје права вештица.
    Дете које се роди у крвавој кошуљици сматра се да постаје репач. То је човек с малим репом, који је „много јачи од другијех људи кад се наиједи; у онај мах (веле) још да му се реп напне, могао би надвладати десет људи као десеторо мале дјеце”, пише Вук.


     Најчешће се, ипак, једноставно говори о детету рођеном у „кошуљици” (без обзира на њен изглед и боју), као и особинама и судбини таквог детета. Ова деца су, опште је веровање, мимо друге деце, о њима се мисли да ће бити силовита и имућна. У многим крајевима (Босна, Црна Гора, Херцеговина, Србија, Македонија) каже се да ће ово дете бити срећно, односно да ће бити „ајарлија”, и „кисметлија”, што значи да ће му све ићи од руке. На ово веровање често се надовезује чврсто уверење да дете рођено у кошуљици „не може пробити зрно из пушке”.

Од утробе до смрти

    По веровању, дете рођено у кошуљици, када одрасте, постаће значајан човек, односно велики јунак. Да би дете задржало ове натприродне способности и моћи, мора му се сачувати кошуљица, односно мора је увек носити са собом. У Мојковцу верују да ако се дете роди у кошуљици, „треба је сачувати и чувати као и дете, ради њега”. Кошуљицу обично чувају у сандуку, а ако је не сачувају, каже се, „неће бити добро”. У Хомољу сељаци обично чувају кошуљицу док дете не напуни годину дана, а онда је пусте низ поток или реку. Ако, пак, пре овог времена кошуљицу изгубе или је неко украде, верују да онда дете неће живети.
     По предању, Хајдук Вељко рођен је у „пометини” (кошуљици) и зато је постао тако славан јунак. Маринко Станојевић о томе пише: „Старији људи и жене... тврде како се Вељко родио ноћу и то у кошуљици – детињем мјесту! (...) овакво рођење сматрало се онда (а и данас) као неки особити догађај; па о томе нико није смео причати да Турци не би дознали и дете погубили.” У источној Херцеговини забележено је веровање да ће овако рођено дете бити јунак, односно да ће бити змајовито. Око саставака две Мораве сматра се да ће дете рођено у кошуљици бити, када одрасте, видовит и змајевит човек.
    По легенди, и чувени психолог, оснивач психоанализе Сигмунд Фројд, рођен је на необичан начин, с разбарушеном косом, у кошуљици, што је по распрострањеном веровању знамење необичних моћи, среће и славе.
     Из ових и других примера јасно је да постоји нека мистична веза између кошуљице и детета и његове судбине. Отуд се опна у којој је дете рођено поштује као света ствар која има натприродне моћи које се преносе на њеног власника, те је овај зато увек мора имати уз себе као неку врсту магијски моћног заштитног средства, односно амајлије. По магијској логици, по принципу парс про тото (део место целине), било који па и најмањи део кошуљице има исто дејство као и она цела. Зато се кошуљица раздели на онолико делова колико има чланова породице и свако је носи уз себе (ушивањем у одећу) као амајлију.
     Магична, заштитна моћ кошуљици се, вероватно, приписује стога што је она обавијала и штитила дете док је било у утроби, па се верује да ову способност задржава и касније, кад дете одрасте. За људе рођене у кошуљици везано је и веровање да се дуго муче на самрти и да не могу да се с душом раставе, да мирно умру, све док им се кошуљица не стави под главу.

Коса, младеж и плач

    Осим кошуљице, постоје и многи други знаци на рођењу на основу којих се одгонета будућност новорођенчета. Тако, на пример, „црна и повелика коса на принови (детету) предсказује његово сиромаштво”.   Негде, пак, верује се да ако женско дете има косу на глави одмах чим се роди, биће у животу срећно. А колико новорођенчету буде „свртака” косе на глави, кажу, онолико ће се пута када одрасте женити, односно удавати.
     Ако се дете роди као ружно, биће касније, кад одрасте – лепо. Кад се дете роди с неком белегом, рецимо с младежом, биће срећно. У многим крајевима нађено је веровање да ако се дете роди с „лозицом око врата, завршиће живот на вешалима. Ако се дете родило са стиснутом шаком, биће шкртица, а ако се родило с отвореном шаком, биће милостив човек”, верују у Босни. Дете које прогледа чим се роди, кажу, биће бистро, а оно које одмах узме да сиса, биће јешно, крупно и дебело. Ако је новорођенче веома црвено у лицу, биће љуто.
     О судбини новорођенчета гата се и по његовом плачу. „Ако дете плаче кад се роди, народ мисли да ће бити радљиво; ако поред тога и рукама маје, биће сербес (дрско), љуто и дигноглаво; ако испрва ћути, па тек после неког времена почне да плаче, без јаког напона, биће паметно.”
    Рођење близанаца сматра се рђавим знаком. То није добро ни за породицу у којој су рођени, а ни за село. Верује се да је боље да одмах једно од њих умре и да тиме однесе са собом сву несрећу, тако да оно које остане не буде у животу несрећно.
    Ако се дете роди пре времена и ако ово „недоношче” преживи, верује се да ће у животу бити веома срећно.


Аутор: 
Жарко Требјешанин
Илустровао: 
Добросав Боб Живковић
број:

Нема коментара:

Постави коментар