БОЉЕ У БАШТИ НЕГО У УШИМА
И древни народи добро су познавали биљку што се першуном назива. Не каже се без разлога за старице: „Стара је ко першун!”У животу старих Грка, али и Римљана, играо је важну улогу. Додуше, различиту. Грци су, на пример, имали обичај да букетић или гранчицу першуна задену у косу. То су чинили у свечаним приликама, за време светковина, кад су одлазили на гозбе... Били су уверени да доприноси добром расположењу. Осим што је особу која га је носила у коси чинио веселом, першун је имао и другу важну улогу – отварао је апетит!
За разлику од старих Грка, Римљани су першуново лишће односили на гробове ближњих, па је током следећих векова остао знак туге и смрти. Постојало је уверење да чупање першуна из корена доноси сигурну смрт у породици.
Опери се или...
У средњем веку мајке су першун користиле како би научиле уредности своју лењу и непослушну децу. Уколико дете не би редовно прало руке, лице и уши, мајка би му покрај постеље стављала гранчице першуна. То је био знак да ће детету преко ноћи из неопраних ушију нићи першуново лишће!
У Тоскани, у доба ренесансе, земљорадници су се готово плашили першуна. Веровали су да ако га неко пресади из баште и настави да га гаји у кући, онда ће у року од једне године ту неко умрети. Уколико би, пак, некоме пало на памет да из баште из корена ишчупа першун, онда би на тај начин отворио пут самом ђаволу. Дакле, и сам га се ђаво плашио. Ако би га видео испред нечије куће, не би јој ни прилазио.
У појединим крајевима Европе першун су користили за предсказивање будућности. Онај ко би желео да сазна шта га чека после смрти, сео би крај огњишта и бацао везице першуна у ватру. Ако би пламен био бео, то је значило да особу на оном свету чека рајско насеље. Ако би пламен био сив – чистилиште, а црн – сам пакао.
Забрањено трудницама
Током минулих векова трудним женама било је изричито забрањено да једу веће количине першуна. Постојало је уверење да од њега трудница може и да побаци! Занимљиво је зато значење бајке „Першунка”, једне од најпознатијих италијанских бајки која потиче управо из Тоскане: говори о трудници која не може да одоли трудничкој глади и свакодневно једе велике количине першуна све док потпуно не оголи повртњак у коме живе зле виле.
Из мита биљка се у новијој историји преселила међу корице кувара. Першун се користи као зачин због особитог и врло пријатног укуса. За кување, пресан или сув (боље свеж!), углавном лист, а корен тек као састојак супе и чорбе.
Иначе, першун (Petroselinum sativum) средоземна је двогодишња биљка с белим танким и дугачким кореном. Не подноси велику хладноћу. Листови су препознатљивог изгледа и назубљени. Нема велику калоричну вредност, али је богат минералима и витаминима. У само сто грама першуновог листа има више од 1500 милиграма минерала – калијума, гвожђа, калцијума, магнезијума, бакра... Његов лист поспешује излучивање штетних материја из организма и повољно утиче на крвоток. У народу је познато да је свеж першунов лист добро ставити на убоде инсеката, али и на десни, уколико су осетљиве.
Ову биљку лако је гајити и у повртњаку, али и у кући, односно у саксији. Треба имати у виду да га је потребно свакодневно заливати. Чим се сасече, першун почиње поново да расте, тако да је за кућну употребу довољно посадити највише десетак струкова како би осамнаест месеци било довољно овог зачина у кући. Кад се посеје, потребно је сачекати бар четири недеље док изникне биљка.
За крај ваља знати неки једноставан рецепт за припремање јела с першуном. Не рачунајући да пристаје уз готово сваку салату и супу, може да буде и одлична основа соса за шпагете који се једноставно прави. На комадић отопљеног маслаца ваља додати истругану корицу бар једног лимуна. Јасно, требало би избегавати прскани лимун. Затим треба исецкати једну или две везе першуна, а напослетку додати и два децилитра неутралне павлаке, мало соли и бибера. Сос није потребно загревати, важно је да обарено тесто (400 грама) буде топло. Кад овим сосом прелијемо тесто, треба га кратко промешати над јаком ватром. Пармезан је обавезан.
---------------------------------------------------------------------------
Першун у свакодневном говору
ДАМСКА ПСОВКА ИЛИ...
На једној од многобројних домаћих Интернет страница посвећених расправи о језику, односно начину изражавања, помиње се и такозвани ретро речник. Иначе, реч ретро латинског је порекла и значи уназад, позади. Дакле, израз ретро подразумева поновно оживљавање нечега из прошлости. Било како било, у том ретро речнику забележен је и свима добро познат израз који гласи: иди у першун.
Шта заправо значи иди у першун? Да ли је реч о псовци? Неки сматрају да је иди у першун дамска псовка. Као, намера им је да некога опсују, али не желе да изговоре ни једну једину непристојну реч, па кажу иди у першун уместо иди у... нешто друго, што почиње истим словом. Један од учесника расправе на светској рачунарској мрежи истиче да је иди у першун „псовка” коју треба писати под знацима навода, тачније, да није псовка, већ врло симпатичан израз.
Истини за вољу, иди у першун више и није псовка, већ израз којим неко жели да каже: ма немој ми рећи! Или слично. На пример, кад кажемо: „Знаш да сам малочас појео десет тулумби!”, могуће је да ће нам старинском начину изражавања склон саговорник казати: „Ма, иди у першун”.
Аутор:
М. Огњановић- 3033 , Политикин Забавник
Нема коментара:
Постави коментар