СВЕТО
Читава средоземна цивилизација, било која вера да је у питању, ослоњена је на једно дрво
едно од омиљених упозорења туристичких водича у данашњој Грчкој тиче се поштовања које се испољава према маслиновом дрвету. У упозорењу, које је мешавина анегдотског и домишљатог, туристима се саветује да је боље да ударе шамар грчком полицајцу, него да буду ухваћени како ломе грану маслиновог дрвета. Остављајући по страни веродостојност оваквог савета, долазимо до становишта о значају маслине у грчкој и, шире узевши, средоземној цивилизацији.Легенде
Приповеда се како је једном приликом Зевс – врховни бог у грчкој митологији, бог неба, господар богова и људи – прерушен у просјака сишао са планине Олимпа у жељи да се лично увери колико су људи добри и милосрдни према убогима. Утисци су му били потпуно разочаравајући јер су до изражаја дошле људске особине као што су себичност, ускогрудост и презир према немоћнима. И, управо када је, прилично потиштен, хтео да се врати у своје обитавалиште и размисли о начину на који ће упозорити, па и казнити људе због њихове незахвалности и обести, наишао је на старији брачни пар. Премда су били веома сиромашни, они су на најбољи начин угостили „просјака” Зевса, стављајући му на располагање све што су имали. Дирнут таквим срдачним гостопримством, у великој мери другачијим од понашања људи које је претходно срео, Зевс је понудио да им испуни неку велику жељу.
Скромни брачни пар, међутим, признао је да су желели да имају деце, али им се то није остварило. Будући да су сада већ у позним годинама, а да је њихова међусобна љубав остала велика као и првог дана, замолили су да умру истога дана. Зевс је обећао да ће им, када тај дан дође, жеља бити испуњена. И, заиста, када је тај дан дошао, Зевс се појавио, супружници су се загрлили и истовремено преминули. Из њиховог загрљаја, како каже легенда, настало је маслиново дрво.
Ово, наравно, није једина легенда која се тиче маслине. Према другој легенди, првобитно је цела земља била прекривена водом, а прво копно показало се на месту каснијег града Атине. Богиња Атина и Посејдон заволели су то место и почели да се споре ко ће на њему да сагради град са својим именом. Њихову расправу прекинуо је Зевс и рекао да ће град добити онај ко га обдари лепшим даром. Посејдон је град украсио лукама и бродоградилиштима, док је Атина на Акропољу одгајила цветну и плодоносну маслину и однела победу. Тако је по овој богињи град назван Атина. Побеђени Посејдон повукао се у своја уобичајена места. Због тога су и судије у потоњој историји древне Грчке победнику на играма на главу стављале венац од дивље маслине. У сажетом облику, ова приповест налази се и у делу „оца” историје Херодота.
Ово, наравно, није једина легенда која се тиче маслине. Према другој легенди, првобитно је цела земља била прекривена водом, а прво копно показало се на месту каснијег града Атине. Богиња Атина и Посејдон заволели су то место и почели да се споре ко ће на њему да сагради град са својим именом. Њихову расправу прекинуо је Зевс и рекао да ће град добити онај ко га обдари лепшим даром. Посејдон је град украсио лукама и бродоградилиштима, док је Атина на Акропољу одгајила цветну и плодоносну маслину и однела победу. Тако је по овој богињи град назван Атина. Побеђени Посејдон повукао се у своја уобичајена места. Због тога су и судије у потоњој историји древне Грчке победнику на играма на главу стављале венац од дивље маслине. У сажетом облику, ова приповест налази се и у делу „оца” историје Херодота.
Квргаво дрвоЈедна византијска загонетка гласи:
„Мајка и ћерка једнако
име носе,
мајку не дирају, али ћерку
музу.”
(Решење – маслина)
У најопштијим енциклопедијама можемо да прочитамо како је маслина (уљика; Olea europaea) суптропска зимзелена биљка и припада врло широкој породици маслина (Oleaceae) која има око 390 врста. У нашем поднебљу најпознатији су следећи родови маслине (Oleaceae): јасен (Fraxinus), маслина (Olea), зеленика (Phillyrea), калина (Ligustrum), јоргован (Syringa) и форзиција (Forsythia).
Маслина (Olea), то јест маслина у „ужем” смислу, расте у приобалним пределима, уз топла мора, до надморске висине од 400 метара. Она се гаји у јужној Француској, Италији, Грчкој, Шпанији, Португалији, северној Африци, али и у Калифорнији, Перуу и западној Азији. Сматра се да је маслина пореклом из Египта, одакле је пренета у Грчку, а Римљани су је проширили по читавом Средоземљу.
Стабло маслиновог дрвета, високо око десет метара, упадљиво је квргаво, неправилно и врло разгранато. Веома је тврдо и квалитетно, па је намештај који се од њега прави врло скуп. Листови маслиновог дрвета су кожнати и овални, с горње стране су тамнозелени, а с доње имају сребрнасту боју. Маслина цвета од маја до половине јуна и има беле цветове груписане у гроздове, а њен плод је овална коштуница чија је боја у распону од тамнозелене до црне. Плод маслине богат је уљем и дозрева од октобра до фебруара, што зависи од сорте и климатских прилика. Иначе, маслина је дрво дугог века: може да достигне чак 500 или 600 година, али у просеку живи од 120 до 150 година. Није много захтевна биљка па успева и на кршевитом тлу, а прилично добро подноси сушу. Међутим, осетљива је на хладноћу и смрзава се на температури од минус 10 степени Целзијусових.
Зрели плодови маслине садрже од 30 до 35 одсто уља те се користе за добијање уља и конзервирају за јело. Цеђење се обавља притиском кроз разне врсте преса (хладна обрада), или се издвајање врши коришћењем вруће воде или паре. Још од давнина маслиново уље је на цени не само као зачин, него и као врло важан трговачки производ. У наше време земље средоземног подручја дају око 90 одсто светске производње маслиновог уља. Мање количине дају Калифорнија, Мексико, Аргентина, Чиле и југоисточна Аустралија. У родној години једно стабло даје од 14 до 16 литара уља.
Остаци који заостају након прераде плода маслине, користе се за исхрану стоке. Рафинирано маслиново уље се, осим као додатак јелу, употребљава у медицини, као лек код појединих болести, за припремање масти, сапуна и разних врста мелема. У прошлости се користило и за свете обреде, осветљење, масажу, премазивање беба и умрлих, али и за гланцање дијаманата, па чак и као новац.
Данас широм Средоземља, дакле, у Француској, Италији, Шпанији, Грчкој, на тлу северне Африке и на подручју Леванта расте на стотине милиона стабала маслине. Она је стога с разлогом један од симбола Средоземља.
Византијска пољопривредна
енциклопедија о маслини
енциклопедија о маслини
На особен начин о маслини се говори у једној византијској пољопривредној енциклопедији. То је такозвана „Геопоника”, збирка касноантичких текстова о пољопривреди, јединствен извор који садржи подробна и систематски сређена знања о поступцима пољопривредне производње у Византијском царству. У овом спису, који се састоји од двадесет поглавља, сакупљени су корисни савети неопходни за вођење сеоског домаћинства као што су, на пример, подаци о усевима, поврћу, воћу, виноградима, а и о живини, псима, коњима, камилама, магарцима, пчелама, ситној и крупној рогатој стоци, дивљачи, рибама, опасним и отровним инсектима и гмизавцима.
Дакле, реч је о збирци исписа о пољопривреди која је, нимало случајно, посвећена византијском цару Константину VII Порфирогениту (913–959), истинском покретачу енциклопедијске делатности такозване македонске ренесансе, културног процвата Византије у време Македонске династије. Штавише, цар писац, за кога се у уводу „Геопонике”, не без претеривања, хвалоспевно (па и удворички!) каже да је многим својим подвизима, подухватима, победама и осталим достигнућима превазишао имењака Константина I Великог (324–337), имао је удела у припремању и овог енциклопедијског дела. Сматра се да је „Геопоника” састављена између 944. и 959. године.
Састављач је девето од укупно двадесет поглавља пољопривредне енциклопедије посветио управо маслини. Он, између осталог, истиче да су некада као магично средство за ослобађање од главобоље куповали лист маслине на коме је писало „Атина” и тај лист концем привезивали за главу. У наставку може да се прочита да маслина доноси најпотребније плодове и ниједан други производ не може да се чува толико дуго. Због тога су брижни пољопривредници дужни да јој указују нарочито велику пажњу. Плодови маслине не доносе само сигуран и висок приход, него су и највеће благо у свим животним потребама. Листови маслине мењају се и на тај начин наговештавају долазак летњег сунцоврата (солстиција), на исти начин као и лишће белог бреста, липе и беле тополе.
Маслина ће донети добре плодове ако се њене маслинке налазе на врху гране, а не по странама. Потом следи занимљива оцена која садржи и морално наравоученије. Будући да је маслина чисто дрво, она захтева да и они који беру њене плодове буду чисти и да се закуну у то да су дошли једино од властите жене, а не из туђе постеље. Прича се да се у Аназарбу, у малоазијској покрајини Киликији, о маслинама старају невина деца и управо због тога су тамошње маслине толико плодоносне.
За маслине је погодна врела и сува клима, а то најбоље може да се види на стаблима у Либији и Киликији. Благотворном утицају поднебља доприноси и изглед земљишта, а за маслине су погодне високе падине. Прекомерна жега се на сличним местима умањује ветром и то маслиново уље чини најбољим и таквим као да је цеђено из још недозрелих плодова. На другој страни, маслине посађене у равници, где ветар мање дува и где су више изложене сунчевој припеци, дају густо уље. Уопште, неопходно је приметити да ветрови утичу не само на биљке него и на сва жива бића. И онолико колико су силни и бурни ветрови штетни за све, толико су умерени и тихи благотворни за целокупно растиње, а нарочито за маслине. Отуда су за ово чворновато дрво веома погодна заклоњена и брдовита места. Ту увек пирка тихи поветарац који ништа не одувава, него равномерно благо прочешљава свако дрво, храни га и доприноси расту биљака.
Непознати састављач пољопривредне енциклопедије истрајава на томе да маслине треба садити од 15. новембра до 20. децембра, а исто може да се ради и у пролеће јер та два раздобља наликују један на други – они су и влажни и топли. У позну јесен земља је још топла од сунца и влажна од јесењих киша. У пролеће, пак, постоји влага од претходних киша, а топло је од сунца које се приближава. Влажна земља доприноси да маслине буду крупније и с више цвета, па јој стога треба дати предност. После овакве земље, на другом месту по квалитету је бело и глиновито тле, а на трећем тврдо и глиновито.
„Плодну земљу не хвалимо”, наглашава аутор, „исто као и црвену, зато што је топла и пржи биљке.” Додаје да нарочито треба избегавати земљиште које пуца јер даје водњикаве и маслинке без уља. Посна земља, с друге стране, погодује сађењу маслина, а о томе сведочи област Атика.
Без обзира на чињеницу да није превише захтевна биљка, о маслини се треба старати. Тако, на пример, дрво са кога су убрани плодови треба обрезати. При том, упозорава састављач „Геопонике”, не треба мислити да ће се количина будућег плода умањити уколико се поткрешу највеће гране. Догодиће се управо супротно – принос ће бити знатно увећан управо с нових изданака. Да би се добило што чистије маслиново уље, потребно је применити следећи поступак: со, испржену у ватри, још врелу, треба ставити у уље. Исто дејство постићи ће се и уколико се убаци окађена јелова шишарка у још вруће уље и лимунов корен или подгрејани талог од уља.
Шта урадити ако се деси да миш или нека друга животиња упадне у маслиново уље и поквари му мирис? Састављач пољопривредне енциклопедије има чак неколико решења и за тако необичан случај. Најпре каже да је потребно обесити свежањ коријандара, у размери једне шаке, и ставити га у уље. Реч је о једногодишњој лековитој биљци (Coriandrum sativum) која се употребљава и као зачин. Уколико непријатни задах не нестане, треба променити коријандар и поновити поступак. Неки суше коријандар у сенци и, пошто га уситне, сипају га у уље. Други, пак, из сувог грожђа извлаче коштице, чисте га и стављају у уље. Кроз десет дана суво грожђе ваде, цеде, мућкају уље и преливају га у другу посуду. Неки, опет, такође узимају суво грожђе, али остављају коштице у њему, туцају га у авану и стављају у уље.
Симбол мира
Маслина, њено дрво и плод од памтивека су део људске цивилизације. Сматра се да маслиново стабло има велико симболичко богатство јер означава мир, плодност, очишћење, снагу, победу и награду. Када је снага у питању, треба се сетити да је Херкул имао тољагу од маслиновог дрвета, а да је Одисеј маслиновим коцем ослепео Киклопа. Штавише, Одисејев и Пенелопин брачни кревет био је начињен од пања маслине. Највећи од песника, Хомер, маслиново уље је називао текућим златом, док га је „отац” медицине Хипократ прописивао као рецепт за више од шездесет разних болести.
„Плодну земљу не хвалимо”, наглашава аутор, „исто као и црвену, зато што је топла и пржи биљке.” Додаје да нарочито треба избегавати земљиште које пуца јер даје водњикаве и маслинке без уља. Посна земља, с друге стране, погодује сађењу маслина, а о томе сведочи област Атика.
Без обзира на чињеницу да није превише захтевна биљка, о маслини се треба старати. Тако, на пример, дрво са кога су убрани плодови треба обрезати. При том, упозорава састављач „Геопонике”, не треба мислити да ће се количина будућег плода умањити уколико се поткрешу највеће гране. Догодиће се управо супротно – принос ће бити знатно увећан управо с нових изданака. Да би се добило што чистије маслиново уље, потребно је применити следећи поступак: со, испржену у ватри, још врелу, треба ставити у уље. Исто дејство постићи ће се и уколико се убаци окађена јелова шишарка у још вруће уље и лимунов корен или подгрејани талог од уља.
Шта урадити ако се деси да миш или нека друга животиња упадне у маслиново уље и поквари му мирис? Састављач пољопривредне енциклопедије има чак неколико решења и за тако необичан случај. Најпре каже да је потребно обесити свежањ коријандара, у размери једне шаке, и ставити га у уље. Реч је о једногодишњој лековитој биљци (Coriandrum sativum) која се употребљава и као зачин. Уколико непријатни задах не нестане, треба променити коријандар и поновити поступак. Неки суше коријандар у сенци и, пошто га уситне, сипају га у уље. Други, пак, из сувог грожђа извлаче коштице, чисте га и стављају у уље. Кроз десет дана суво грожђе ваде, цеде, мућкају уље и преливају га у другу посуду. Неки, опет, такође узимају суво грожђе, али остављају коштице у њему, туцају га у авану и стављају у уље.
Симбол мира
Маслина, њено дрво и плод од памтивека су део људске цивилизације. Сматра се да маслиново стабло има велико симболичко богатство јер означава мир, плодност, очишћење, снагу, победу и награду. Када је снага у питању, треба се сетити да је Херкул имао тољагу од маслиновог дрвета, а да је Одисеј маслиновим коцем ослепео Киклопа. Штавише, Одисејев и Пенелопин брачни кревет био је начињен од пања маслине. Највећи од песника, Хомер, маслиново уље је називао текућим златом, док га је „отац” медицине Хипократ прописивао као рецепт за више од шездесет разних болести.
Једна кинеска легенда казује да дрво маслине има моћ да поништи неке отрове, па му се приписује и заштитна вредност. У Јапану је оно симбол љубазности, успеха у учењу и разним другим подухватима, као и симбол победе.
У јеврејском и хришћанском предању маслина је симбол мира. Она се у Библији помиње више од хиљаду пута. Тако је после завршетка потопа голубица Ноју донела маслинову гранчицу. Мојсије је наводно ослобађао ратовања мушкарце који су гајили маслине. С мноштвом маслинових гранчица народ је прославио улазак Исуса Христа у Јерусалим. Према једној хришћанској легенди, Исусов крст био је начињен од маслиновог и кедровог дрвета. У исламу је маслина средишње стабло, осовина света, симбол универзалног човека, Пророка.
број: У јеврејском и хришћанском предању маслина је симбол мира. Она се у Библији помиње више од хиљаду пута. Тако је после завршетка потопа голубица Ноју донела маслинову гранчицу. Мојсије је наводно ослобађао ратовања мушкарце који су гајили маслине. С мноштвом маслинових гранчица народ је прославио улазак Исуса Христа у Јерусалим. Према једној хришћанској легенди, Исусов крст био је начињен од маслиновог и кедровог дрвета. У исламу је маслина средишње стабло, осовина света, симбол универзалног човека, Пророка.
Аутор:
Радивој Радић- 3202 , Политикин Забавник
Нема коментара:
Постави коментар