Prepun bus, sedi neki bakutaner i ispred nje na sedistu mladjahni par u predkoitusnom stanju. i tako iz stanice u stanicu, oni se ne ispushtaju, kad ce devojka babi: sta gledash, baba? na sta ce bakutaner: u moje vreme draga, bilo je dovoljno da prodjem pored njega na ulici pa da mu se digne, a vidim tebi ne polazi za rukom od pocetne stanice.
среда, 19. јун 2013.
Šta to pljuješ , sestro ?!
'na pmfu', na vezbama, analizira se pljuvacka studenata na mikroskopima. svako gleda svoju. obilazi njih asistent, javi se neka riba, nije joj jasno sta vidi. pridje asistent, pogleda, kad ono mrdaju spermatozoidi.
Zavisi od ugla gledanja
Dosao student kod profesora da se zali zasto je dobio samo 6.
Profesor nadje rad na kome pise sestica, pogleda, na kraju ga stavi izmedju sebe i studenta tako da je okrenut prema profesoru a prema studentu naopacke, i kaze:
- Evo, sad je s moje tacke gledista to 6 a sa vase je 9, prema tome nema vise problema, dovidjenja.
Profesor nadje rad na kome pise sestica, pogleda, na kraju ga stavi izmedju sebe i studenta tako da je okrenut prema profesoru a prema studentu naopacke, i kaze:
- Evo, sad je s moje tacke gledista to 6 a sa vase je 9, prema tome nema vise problema, dovidjenja.
Šta je rizik ?
Pismeni zadatak na temu 'Sta je Rizik'
Ucenik zavrsi rad za par minuta preda profesoru i izadje. Ovaj naravno odmah pogeda i procita:
'Ovo je rizik.'
Kazu da je dobio odlicnu ocenu.
Ucenik zavrsi rad za par minuta preda profesoru i izadje. Ovaj naravno odmah pogeda i procita:
'Ovo je rizik.'
Kazu da je dobio odlicnu ocenu.
Dogovor kuću gradi
Prijatelj mi je pričao, a boga mi i kleo se da je osobno gledao na jagodinskoj Palmi. Reč je o porodičnom kvizu, nagrada se dobija ako supružnici identično odgovore na nekoliko postavljenih pitanja. Naravno odgovaraju jedno, pa drugo, s tim što ovo drugo ne zna šta je prvi partner rekao.
I prvo je muž odgovarao. Pitanja su tipa kada su poslednji put bili na večeri, gde su bili, prosto pitanja iz zajedničkog života...a vrhunac su pitanja sa temom sex. Kada, gde? On kaže u utorak, u kuhinji, jer su sobe bile zauzete što decom, što valjda je bila tu na primer u gostima tašta.
E na red je došla žena. Odgovara ona, sve isto kao muž. I na pitanja vezana za sex je dala odgovore, ali kod pitanja „gde” je stala. Ne može da kaže. Voditeljka je hrabri, ostalo je još samo to da odgovoriš, pa nije to ništa da se kaže...ova se snebdiva, ova je i dalje ubedjuje:„pa vaš muž je rekao, samo odgovorite isto i nagrada je vaša”. Ona se poprilično zacrvenela i tiho promrljala:„u guzu”.
E sad mislim da sam nalazio negde tu priču na engleskom da je se to dogodilo u Americi, ali kažem vam moj prijatelj ne samo da se kune da je gledao, nego još kaže ko je bio voditelj emisije na Palmi.
I prvo je muž odgovarao. Pitanja su tipa kada su poslednji put bili na večeri, gde su bili, prosto pitanja iz zajedničkog života...a vrhunac su pitanja sa temom sex. Kada, gde? On kaže u utorak, u kuhinji, jer su sobe bile zauzete što decom, što valjda je bila tu na primer u gostima tašta.
E na red je došla žena. Odgovara ona, sve isto kao muž. I na pitanja vezana za sex je dala odgovore, ali kod pitanja „gde” je stala. Ne može da kaže. Voditeljka je hrabri, ostalo je još samo to da odgovoriš, pa nije to ništa da se kaže...ova se snebdiva, ova je i dalje ubedjuje:„pa vaš muž je rekao, samo odgovorite isto i nagrada je vaša”. Ona se poprilično zacrvenela i tiho promrljala:„u guzu”.
E sad mislim da sam nalazio negde tu priču na engleskom da je se to dogodilo u Americi, ali kažem vam moj prijatelj ne samo da se kune da je gledao, nego još kaže ko je bio voditelj emisije na Palmi.
Samo ne vi !
Znam za dve osobe zhenskog pola, koje ce ovom prilikom ostati neimenovane, shto su jednom prilikom krenule u nocni provod po kaficima nasheg malog grada. Bilo je to usred zime pa se brava na kolima - prastari beli Fica beshe u pitanju - zaledila te je nisu mogle otljuchati.
I sad, savataju tu nekog tipa na ulici da im pomogne da otvore kola, i ovaj nakon krace brutalne borbe sa produktom Zavoda Crvena Zastava na chetiri tochka uspeva da otvori vrata.
Tek ce jedna od ove dve da mu se zahvali biranim rechima: "Bravo, svaka ti dala!"
A ovaj lik, osmotrivshi dobro obe, reche samo: "Pu, nedaj Bozhe!", okrene se i ode svojim putem...
I sad, savataju tu nekog tipa na ulici da im pomogne da otvore kola, i ovaj nakon krace brutalne borbe sa produktom Zavoda Crvena Zastava na chetiri tochka uspeva da otvori vrata.
Tek ce jedna od ove dve da mu se zahvali biranim rechima: "Bravo, svaka ti dala!"
A ovaj lik, osmotrivshi dobro obe, reche samo: "Pu, nedaj Bozhe!", okrene se i ode svojim putem...
A kakva je plata u vašem preduzeću ?
Elem, glavni akter (valjda iz Beograda) odlazi u KG da kupi naš naci''j''onalni produkt Jugo (nebitno koji za fabulu). Lova teškom mukom sakupljena, čuvene ''devedesete'', radilo se sve i svašta pomalo i u ''ekonom. sivilu'' da bi se došlo do željenog cilja iliti ostvarenja sna (porodice) novi auto-plaćen kešom i naravno naš Jugo. No, stiže on, izabrao, platio, seda i piči doma, sve super osmeh od uveta do uveta, sav zadovoljan i veoma važan ... Mali problem uz put mu predstavlja spuštanje prozora kako sa vozačeve tako i sa suvozačeve strane !? Odluči da 'vrne kod svog majstora (prethodno je vozao svakakve automobile) i pogleda taj ''malecni'' problem. Stiže, majstor pokušava otvoriti i ništa ... još jednom ... ništa !? Odlučuju se na šrafciger varijantu i rastavljaju vrata sa suvozačeve strane ... kad šok !!! Između dna-donjeg dela vrata i stakla (vertikalno jel') stoji drvena daska sa natpisom: ''Kakva meni plata-takva tebi vrata'' !!!
Džoger laže
onomad dzogiram na adi ciganliji, 6 izjutra, temperatura -20, jezero skroz zaledjeno, komarci k'o rode. ne znam sta mi bi, reko ajde malo po ledu da trcim, mozda je cool. i tako naletim na tanak led i propadnem u vodu. dok sam stigao da shvatim sta je gore, a sta dole, sa mape mi nestade rupa kroz koju sam upao. roni desno, roni levo, napred, nazad, nista... posle jedno pola sata - vec mi je postajalo zesce hladno - vidim ide ajkula prema meni. sta cu sad?!? setim se da sam bas na tom mestu pre par godina izgubio noz, zaronim do dna i nadjem ga, te razbucam ajkulu ko panta pitu. nastavim da trazim rupu bezuspesno sledeca 2-3 sata, ne znam tacno, secam se samo velike zime. u jednom trenutku ugledam slabasno svetlo u daljini. ajde, reko, da vidim sta je to. stvarno daleko bese, ronio sam do tamo jedno pola sata... i imam sta da vidim: mala dzepna podmornica! udjem unutra, a tamo moji prijatelji caskaju uz gitaru.
Poslije žuraje na Fruškoj gori
Vracam se sa preterane zuraje na vikendici, negde na Fruskoj gori. Prelazim ti sa zoljom preko mosta, kada cujem avione. Kontam bice sranja . Odjednom, s moje desne nesto rokne i odbaci me preko ograde mosta. Ja se nekako uhvatim za ogradu, pogledam dole, ispod mene Dunav. Sada ne znam dal da se bacim u Dunav, jer ako budu roknuli jos jednu bombu bice sranja.
Kad odjednom vidim, kako mi motor pada iz vazduha. A sve se to desava u delicu sekunde. I ja ti tu uvatim motor nogama.
Kada sam video da su prestali izdignem se na misice, iscupam motor i zapalim na neku trecu zuraju.
Kad odjednom vidim, kako mi motor pada iz vazduha. A sve se to desava u delicu sekunde. I ja ti tu uvatim motor nogama.
Kada sam video da su prestali izdignem se na misice, iscupam motor i zapalim na neku trecu zuraju.
Copica priča priče
U N.Sadu je sredinom 80-ih ziveo neki narkos Copica, secam se da je uvek bio kod tribnine mladih i grebao se za neku kintu. Pricao je Buschmanskim akcetom i imao je drvenu nogu. Prica se da jednom u bus trazio odneke starije zene nesto para.
Baba, daj ´sto 'ara!
Nemam sinko
Baba (drzevci neki dzepni noz u ruci) 'al il cu se u'osti 'o 'nozi
Nemam sinko
Copica uzme noz i bode se po drvenoj nozi
stani sinko, evo, evo..
Prica Copica kako je isao Fruskom gorom.
I'dem ti ja F'ruskm G'orom, i sretnem z'miju 'naocar'ku.
'stane ona 'mene 'zaje'ba'vati.
N'mo me 'za'je'bavati
opet ona
N'mo me 'za'je'bavati
Ona opet
'kad sam je'udari'o ona od'lete u jednu 'stranu# a n'ocare u drugu.
Baba, daj ´sto 'ara!
Nemam sinko
Baba (drzevci neki dzepni noz u ruci) 'al il cu se u'osti 'o 'nozi
Nemam sinko
Copica uzme noz i bode se po drvenoj nozi
stani sinko, evo, evo..
Prica Copica kako je isao Fruskom gorom.
I'dem ti ja F'ruskm G'orom, i sretnem z'miju 'naocar'ku.
'stane ona 'mene 'zaje'ba'vati.
N'mo me 'za'je'bavati
opet ona
N'mo me 'za'je'bavati
Ona opet
'kad sam je'udari'o ona od'lete u jednu 'stranu# a n'ocare u drugu.
Fudbalska priča
Lokalni fudbaler u penziji & dezurni lazov svojevremeno igrao u nekom francuskom drugoligasu (istinit deo). Kaze, dakle, kreativac: "Udjem u igru, dam 3 gola za deset minuta, vidim dobra razlika, kazem treneru da me izvede. Istusiram se, obucem, kupim novine i sednem da popijem kafu. Kad tamo, na strani sa rezultatima - vec 3:3! Brzo se vratim, dam gol u 89. i spasem im ***".
Krađa mora
Pre nekoliko godina, gostovanje Rada u Crnoj Gori, cini mi se da se radilo o Mogrenu iz Budve, dok su jos bili u ligi. I negde na poluvremenu lik zapali na plazu da napuni par flasa sa morskom vodom za ortaka koji ima problema sa disanjem, astmom sta li. Jod i te fore, sta znam. Zavrne nogavice, udje u more do kolena i puni flase, kad cuje sa ledja: "Sto cinis to jadan?" Dva krsna zandara jako zacudjena iza njega posmatraju. Lik objasni da je hteo da malo morske vode za ortaka plus kao da ponese uspomenu i tako to. A jedan od dvojice znacaka ce njemu: "Ej nemoj se, shprdat' sa nama, nego vracaj to more nazad!"
Lovačka priča
Matori besedi: "Krenem ti ja tako u lov, poveo svog psa, kad se on nešto uzjoguni, nanjušio velim divljač. Istrči zec pred pušku, ja opalim i zec pade. Pas odskakuće, onjuši zeca, ja pokupim životinju, ali pas nešto nervozan. Trči on dalje, ja za njim, kad - ne lezi vraže - malo dalje leži lisica (il' lasica, ne sećam se). Znači, ubio sam dve životinje jednim metkom. Eeeee, ni tu nije kraj, pas otrča dalje, i ja vidim - srna. Jednim metkom - tri životinje. I tu pas ne izdrža i reče mi: "Svaka ti čast"
Navijači na sahrani
Umro vođa nekih navijača, i nadimak mu je bio ”Mile”. Došli mu kolege navijači na sahranu. Cela priča je krenula:
“JA-O, MI-LE!! (bubnjanje) KU-KU, LE-LE!! (opet bubanj)
‘Ajmo celo groblje: KU-KU, LE-LE, KU-KU, LE-LE!”
“JA-O, MI-LE!! (bubnjanje) KU-KU, LE-LE!! (opet bubanj)
‘Ajmo celo groblje: KU-KU, LE-LE, KU-KU, LE-LE!”
Sveti gral
Po kršćanskoj mitologiji Sveti gral je bio posuda, tanjur ili pehar koju je koristio Isus na posljednjoj večeri i koji posjeduje čudotvorne moći. Povezanost Josipa iz Arimateje sa Svetim gralom potječe od legende Roberta de Borona, koja je nastala u 12. stoljeću, po kojoj je Josip primio Sveti gral od prikaze Isusa i poslao ga je sa svojim sljedbenicima u Veliku Britaniju. Razvoj legende o Svetom gralu pratili su brojni kulturni povjesničari. Riječ je o legendi koja se prvo pojavila u viteškim pričama, kao derivat iz nekog pretkršćanskog folklora, krajem 12. i početkom 13. stoljeća. U početku su se priče o Svetom gralu uglavnom odnosile na Persifala da bi kasnije u priče uključilo još materijala iz arthurijanskih legendi i priča.
Trenutno najpopularnija verzija priče o Svetom gralu je ona koju zastupa Dan Brown u svom romanu Da Vincijev kod.
Trenutno najpopularnija verzija priče o Svetom gralu je ona koju zastupa Dan Brown u svom romanu Da Vincijev kod.
Inkubi i Sekube
Inkubi su muški demoni koji opsjedaju ljude tijekom sna, osobito žene i to kako bi imali spolni odnos s njima. Sekube su pak ženska verzija istih. Legende govore da su se inkubi upuštali u seksualne veze s ženama ne bi li sa njima začeli dijete, kao na primjer u legendi o Merlinu, a neki izvori spominju da se inkubi mogu prepoznati po nevjerojatno hladnom penisu.
Po religijskom vjerovanju učestali spolni odnosi su inkubima ili sekubama mogu narušiti zdravlje ili čak uzrokovati smrt.
Postoje mnoga sekularna objašnjenja ove legende, koja se uglavnom odnose na srednjovjekovnu preokupaciju grijehom, osobito seksualnim grijehom kod žena. Dok su navodne žrtve mogle patiti od raznih poremećaja sna, poput lucidnog sanjanja ili paralize u snu.
Po religijskom vjerovanju učestali spolni odnosi su inkubima ili sekubama mogu narušiti zdravlje ili čak uzrokovati smrt.
Postoje mnoga sekularna objašnjenja ove legende, koja se uglavnom odnose na srednjovjekovnu preokupaciju grijehom, osobito seksualnim grijehom kod žena. Dok su navodne žrtve mogle patiti od raznih poremećaja sna, poput lucidnog sanjanja ili paralize u snu.
Izvor mladosti
‘Izvor mladosti’ je legenda o izvoru koji pomlađuje svakoga tko se napije njegove vode. Ironično, često se Florida spominje kao moguća lokacija ovog izvora. Vječan mladost je dar kojim su nagrađeni brojni junaci mitova i legendi, a priče o predmetima poput kamena mudraca, univerzalnom lijeku i eliksiru života raširene su diljem Euroazije, pa i drugdje. Nažalost, starije verzije legendi američkih Indijanaca (prije nego je Stari svijet postao stari) nisu poznate osim iz fragmenata španjolskih kronika koje su sačuvale mali dio ove bogate tradicije.
уторак, 18. јун 2013.
Ženski papa
Legenda o papi Ivani ili papisi je priča o ženi koja je postala papa i predsjedala katoličkom Crkvom nešto manje od tri godine sredinom 9. stoljeća, između pape Leona IV. i Benedikta III. (iako je između njih po povijesnim izvorima bilo svega dva mjeseca razlike).
Papisa Ivana poznata je iz legenda koje su kružile Europom tijekom srednjeg vijeka. Ivana je po toj legendi bila kćer engleskog misionara i saske poganke, koja je kao Ivan Anglicus sredinom 9. stoljeća sjela na papinsko prijestolje.
Mnogi moderni povjesničari i teolozi smatraju je izmišljenom figurom, nastalom kao satira na korumpiranost svećenstva i pad morala tadašnjih crkvenih vođa.
Priča o papisi Ivani poznata je iz 13-stoljetnih kronika Martina iz Opave, koja je napisana 500 godina nakon navodnog postojanja papise Ivane. Stručnjaci danas negiraju njeno postojanje, no u ovu priču mnogi su vjerovali stoljećima, među njima čak i mnogi pripadnici visokih katoličkih krugova, no suvremena povijesna znanost tvrdi da ”nema nikakvih dokaza da je žena postala papa”.
Papisa Ivana poznata je iz legenda koje su kružile Europom tijekom srednjeg vijeka. Ivana je po toj legendi bila kćer engleskog misionara i saske poganke, koja je kao Ivan Anglicus sredinom 9. stoljeća sjela na papinsko prijestolje.
Mnogi moderni povjesničari i teolozi smatraju je izmišljenom figurom, nastalom kao satira na korumpiranost svećenstva i pad morala tadašnjih crkvenih vođa.
Priča o papisi Ivani poznata je iz 13-stoljetnih kronika Martina iz Opave, koja je napisana 500 godina nakon navodnog postojanja papise Ivane. Stručnjaci danas negiraju njeno postojanje, no u ovu priču mnogi su vjerovali stoljećima, među njima čak i mnogi pripadnici visokih katoličkih krugova, no suvremena povijesna znanost tvrdi da ”nema nikakvih dokaza da je žena postala papa”.
Židov koji luta
Židov koji luta’ je figura iz srednjovjekovnog kršćanskog folklora, a legenda o njemu počela se širiti Europom u 13. stoljeću. Legenda govori o Židovu koji je vrijeđao Isusa na njegovom putu do križa i zbog toga je proklet te luta Zemljom sve do Smaka svijeta.
Podrijetlo i narav ”lutalice” variraju od priče do priče: po nekim varijantama on je bio postolar po drugima pak trgovac, a po trećima je bio vratar na imanju Poncija Pilata. I samo podrijetlo ove legende je upitno. Neki elementi su možda uzeti iz priče o Kainu, koji je kažnjen sličnom kaznom – da luta zemljom i više nikad ne ubire plodove sa svog rada, jer će svaki plod koji takne propasti i uvenuti.
Podrijetlo i narav ”lutalice” variraju od priče do priče: po nekim varijantama on je bio postolar po drugima pak trgovac, a po trećima je bio vratar na imanju Poncija Pilata. I samo podrijetlo ove legende je upitno. Neki elementi su možda uzeti iz priče o Kainu, koji je kažnjen sličnom kaznom – da luta zemljom i više nikad ne ubire plodove sa svog rada, jer će svaki plod koji takne propasti i uvenuti.
Kum
Bili jednom mladić i devojka. Već su nekoliko godina bili u vezi, sve je savršeno funkcionisalo i trebalo je da se konačno i venčaju – najverovatnije u maju, tako su planirali. Početkom godine u kojoj je trebalo da ozvaniče svoju vezu jedan njihov zajednički drug počeo je da ih posećuje nešto češće nego što je običavao do tada. Naime, u prethodnih godinu dana završavao je fakultet – tri teška ispita i diplomski ostavio je iza sebe posle dugog učenja i sada je ponovo "izašao u društvo". Bio je "viđen" kao kum svog drugara na predstojećem venčanju. Početkom marta te godine (kraj 80-ih) osvanuo je neočekivano topao dan, pravi nagoveštaj proleća. Bila je to prava prilika da se "otvori sezona šetnji po Kalemegdanu". Stoga dotični momak pođe kod svojih prijatelja da ih pozove u šetnju. Kod kuće je bila samo devojka – njen "budući" je otišao nekim poslom i bilo je malo verovatno da će se brzo vratiti. Devojka stoga predloži da ona pođe sama u šetnju sa prijateljem... Kalemegdan, mnogo šetača, među njima i njih dvoje. Pričaju nešto, zbijaju šale. U jednom trenutku ona "prospe neki fazon", a on stade da se smeje i, kako to ponekad radimo sa prijateljima kada nas zasmeju, prigrli je u momentu jednom rukom i privi je za čas uz sebe. Ovaj "zagrljaj" nije trajao više od dve sekunde.
Iste večeri sledi meteorološki izveštaj u Dnevniku Televizije Beograd. Uz kadrove sa Kalemegdana ide tekst: "Današnji sunčan dan izmamio je mnoge Beograđane na Kalemegdan, među njima i mlade, zaljubljene parove..." U tom trenutku, u krupnom kadru je dvoje naših junaka, baš u onom momentu kada su "bili zagrljeni". Emisiju su gledali roditelji zvaničnog dečka, odmah su mu telefonirali i ispričali šta su videli na tv programu. Sledi teška svađa, objašnjenja, suze, neverica, teške reči... Na kraju mladić raskine vezu sa devojkom. Posvađa se sa drugom. Tešeći svoju drugaricu, ovaj drugi je na kraju zaprosi i, godinu dana kasnije njih dvoje se venčaju!!!
Pitanje koje sledi je vrlo zanimljivo – šta mislite koji je od njih dvojice gađao jajima zgradu Televizije u protestima koji su se zbili nekoliko godina kasnije? Nije isključeno ni da su to radila obojica.
Iste večeri sledi meteorološki izveštaj u Dnevniku Televizije Beograd. Uz kadrove sa Kalemegdana ide tekst: "Današnji sunčan dan izmamio je mnoge Beograđane na Kalemegdan, među njima i mlade, zaljubljene parove..." U tom trenutku, u krupnom kadru je dvoje naših junaka, baš u onom momentu kada su "bili zagrljeni". Emisiju su gledali roditelji zvaničnog dečka, odmah su mu telefonirali i ispričali šta su videli na tv programu. Sledi teška svađa, objašnjenja, suze, neverica, teške reči... Na kraju mladić raskine vezu sa devojkom. Posvađa se sa drugom. Tešeći svoju drugaricu, ovaj drugi je na kraju zaprosi i, godinu dana kasnije njih dvoje se venčaju!!!
Pitanje koje sledi je vrlo zanimljivo – šta mislite koji je od njih dvojice gađao jajima zgradu Televizije u protestima koji su se zbili nekoliko godina kasnije? Nije isključeno ni da su to radila obojica.
Žena i ljubavnica - ista zgrada
Junak naše priče stanovao je s porodicom na devetom spratu jednog solitera u širem centru Beograda. Jednoga dana krenuo je na službeni put. Obukao je odelo, uzeo poslovnu tašnu, pozdravio se sa ženom, ćerkicama i ušao u lift. Spustio se do petog sprata i ušao u stan svoje ljubavnice! Neko vreme je već održavao "tesne" veze s njom i zajedno su skovali plan da iznenada "ode na sedmodnevni službeni put". Naravno, usledila je velika zabava na petom spratu, vođenje ljubavi do iznemoglosti, karte i televizor u kratkim pauzama... Prolaze dani. Četvrtog dana, neposredno iza ponoći, ljubavnica zamoli našeg junaka da odnese đubre u podrum. »Ne mogu sada da idem, šta ako neko naiđe; posle ću da ga odnesem« I zaista, oko tri sata ujutru čovek uze kantu, i, onako u pidžami, odnese đubre u podrum. S praznom posudom vrati se liftom na "sladostrasni sprat" i zadesi se ispred vrata svoje ljubavnice. Posegnu za kvakom, kad ono – vrata zaključana. Očigledno, njegova draga je rešila da se malkice zafrkava s njim. Nasmeja se čovek i pozvoni nekoliko puta. Ništa. Pozvoni on još jednom, začuše se koraci i vrata mu otvori NJEGOVA ŽENA!
Penzija
Dođe vreme da jedan dobar beogradski policajac ode u penziju. Meseci penzionerskog života su prolazili u šetnjama, druženju sa bivšim kolegama, prisećanju... A onda, jednoga dana, bivši policajac se našao na Slaviji. Stajao je na tramvajskoj stanici čekajući prevoz sa još dvadesetak građana. Uskoro stigne i »sedmica«, vrata se otvoriše i počne uobičajeno izlaz – ulaz guranje. U jednom momentu, krajičkom oka, on primeti nekog mladića kako trči ulicom kao da ga jure smrtni neprijatelji. Razmahao se i rukama i nogama, širom razjapio vilice, trči iz sve snage. A iza njega – policajac! Juri za njim! Očigledno - pokušava da ga stigne. Skinuo kapu, zapenio.
U našem junaku probudiše se svi instinkti policajca – ko zna šta je ova bitanga skrivila, beži od zakona, želi da ostane nekažnjen za svoj zločin... Pošto je kriminalac trčao prema njemu, bivši policajac reši da stupi u akciju. Pomoći će kolegi! U trenutku dok je mladić protrčavao pored njega spretno mu podmetne nogu i barabino telo se prući po trotoaru. Naš penzioner se pobedonosno osmehnu, okrenu se u momentu ka kolegi koji je pritrčavao, taman reši da ga oslovi kad – policajac preskoči mladićevo telo, i, u poslednjem trenutku pre nego što će se vrata zatvoriti, uskoči u tramvaj. Zaprepašćen, naš junak se okrenu ka mladiću. On se digao sa trotoara, obrisao prašinu sa džempera koji je nosio, prišao penzioneru i – jednostavno ga nokautirao.
U našem junaku probudiše se svi instinkti policajca – ko zna šta je ova bitanga skrivila, beži od zakona, želi da ostane nekažnjen za svoj zločin... Pošto je kriminalac trčao prema njemu, bivši policajac reši da stupi u akciju. Pomoći će kolegi! U trenutku dok je mladić protrčavao pored njega spretno mu podmetne nogu i barabino telo se prući po trotoaru. Naš penzioner se pobedonosno osmehnu, okrenu se u momentu ka kolegi koji je pritrčavao, taman reši da ga oslovi kad – policajac preskoči mladićevo telo, i, u poslednjem trenutku pre nego što će se vrata zatvoriti, uskoči u tramvaj. Zaprepašćen, naš junak se okrenu ka mladiću. On se digao sa trotoara, obrisao prašinu sa džempera koji je nosio, prišao penzioneru i – jednostavno ga nokautirao.
Kad nešto želiš , pažljivo biraj - to se može i dogoditi
Bio jednom jedan Englez. Sredovečan čovek. Delimično uštogljena, porodična osoba. Malo istrošenog zdravlja, ali ne usled starosti već zbog kilometraže (da citiramo Indijanu Džonsa). Toliko je bio pravi Englez da je obožavao da se kladi. Upravo stoga je decenijama igrao sportsku prognozu nadajući se, svake nedelje iznova, ogromnom dobitku.
Jednoga dana, kao što je činio već godinama, popuni on tiket, uplati ga i krene kući. Međutim, na ulici ga zadesi težak srčani udar. Gužva na ulici oko njega, hitna pomoć, brza operacija, puls čas staje – čas opet proradi, baj pas, jedan, drugi... stanje se stabilizuje... naš junak se nalazi van životne opasnosti... smešten je u šok-sobu.
Prolazi nekoliko dana. Neko od članova njegove porodice u džepu njegovog sakoa pronalazi tiket. Ispostavlja se da je to jedini dobitni tiket u tom kolu sportske prognoze. Premija je pola miliona funti. Kako mu saopštiti ovu vest? Srce mu je još slabo – postoji realna opasnost da ga šok posle lepe vesti ubije. Niko se ne usuđuje da našem junaku kaže kako su mu se snovi ostvarili – ni članovi familije, ni prijatelji, ni lekari. Niko ne želi da preuzme odgovornost. A onda – jedan mlađi lekar kaže: Ja ću mu to saopštiti! Mislim da znam kako ću to da uradim.
Nekoliko minuta kasnije mladi lekar ulazi u bolesnikovu sobu. On je budan, gleda ga i nespretno trepće. Lekar mu se nasmeši: Dobar dan! Vi ste jedan veoma srećan čovek! Preživeli ste tri teške operacije i eto vas – za koji dan ćete biti potpuno oporavljeni!
Na ove reči naš čovek samo uspe da promuca: Eto! Bogu hvala da me je pratila sreća!
Lekar nastavlja: S obzirom na ovu količinu vaše sreće bilo bi dobro da je iskušate i na drugi način. Igrate li možda lutriju, loto ili tako nešto?
Igram redovno sportsku prognozu, odgovori bolesnik.
Pa, to je sjajno, gromko nastavlja mladi lekar, sigurno ćete jednom osvojiti neku veliku premiju! Osobi sa vašom količinom sreće to će sigurno poći za rukom veoma skoro! Šta biste uradili kada bi dobili neku ogromnu premiju, recimo pola miliona funti?
Pacijent namah odgovori: Pola bih dao VAMA!
Na ove reči, mladi lekar ga iznenađeno pogleda, ukoči se naglo, padne na pod i umre. Njegovo srce jednostavno nije izdržalo!
Jednoga dana, kao što je činio već godinama, popuni on tiket, uplati ga i krene kući. Međutim, na ulici ga zadesi težak srčani udar. Gužva na ulici oko njega, hitna pomoć, brza operacija, puls čas staje – čas opet proradi, baj pas, jedan, drugi... stanje se stabilizuje... naš junak se nalazi van životne opasnosti... smešten je u šok-sobu.
Prolazi nekoliko dana. Neko od članova njegove porodice u džepu njegovog sakoa pronalazi tiket. Ispostavlja se da je to jedini dobitni tiket u tom kolu sportske prognoze. Premija je pola miliona funti. Kako mu saopštiti ovu vest? Srce mu je još slabo – postoji realna opasnost da ga šok posle lepe vesti ubije. Niko se ne usuđuje da našem junaku kaže kako su mu se snovi ostvarili – ni članovi familije, ni prijatelji, ni lekari. Niko ne želi da preuzme odgovornost. A onda – jedan mlađi lekar kaže: Ja ću mu to saopštiti! Mislim da znam kako ću to da uradim.
Nekoliko minuta kasnije mladi lekar ulazi u bolesnikovu sobu. On je budan, gleda ga i nespretno trepće. Lekar mu se nasmeši: Dobar dan! Vi ste jedan veoma srećan čovek! Preživeli ste tri teške operacije i eto vas – za koji dan ćete biti potpuno oporavljeni!
Na ove reči naš čovek samo uspe da promuca: Eto! Bogu hvala da me je pratila sreća!
Lekar nastavlja: S obzirom na ovu količinu vaše sreće bilo bi dobro da je iskušate i na drugi način. Igrate li možda lutriju, loto ili tako nešto?
Igram redovno sportsku prognozu, odgovori bolesnik.
Pa, to je sjajno, gromko nastavlja mladi lekar, sigurno ćete jednom osvojiti neku veliku premiju! Osobi sa vašom količinom sreće to će sigurno poći za rukom veoma skoro! Šta biste uradili kada bi dobili neku ogromnu premiju, recimo pola miliona funti?
Pacijent namah odgovori: Pola bih dao VAMA!
Na ove reči, mladi lekar ga iznenađeno pogleda, ukoči se naglo, padne na pod i umre. Njegovo srce jednostavno nije izdržalo!
Seks u bioskopu
Bioskop. Mrak. Film strave, užasa, potoka krvi, nasilja i svega onoga što vole mladi, dogurao je već do druge trećine kada odjednom nestaje svakog svetla sa platna. Projekcija se prekinula. Totalni mrak. Oni koji su došli u paru koriste situaciju da se međusobno "uteše". Odjednom – dolazi svetlo. Sledi uobičajena graja, nekoliko povika, ali i jedan tužan krik iz poslednjeg reda - krik koji podseća na onaj koji ispušta nadraženi irvas! Šta se dogodilo. Momak i devojka su bili "u sred svoje priče" kada je došlo svetlo. Ona se uplašila i doživela nešto što se zove "vaginalni grč". U takvim slučajevima nemoguće je razdvojiti dvoje ljubavnika osim hirurškim putem, injekcijama - čitaj: stručnom intervencijom. Uz opšte odobravanje publike, momak je morao da iznese devojku prethodno prekrivši njihovu "neraskidivu vezu" mantilom. Sledi naravno bolnica, "raskid veze" itd.
Kamasutra
Jedan mladi par je iskoristio čari praznog stana (da li treba da pominjem da je bila reč o prvomajskom vikendu koji su roditelji momka iz priče iskoristili za izlet?) ne bi li još više "produbio milenijumsko prijateljstvo između čoveka i žene". Nekoliko noći zabavljalo se dvoje mladih proveravajući u praksi crteže iz "Kama sutre", a kada su već došli do toga da su mogli da dopune ovu interesantnu knjigu nekim svojim otkrićima, odluče da se malo odmore. Mladić, domaćin, reši da nagradi svoju devojku za dotadašnju "nesebičnu pomoć u doživljavanju punog zadovoljstva" tako što će da joj napravi svoj specijalitet – palačinke sa džemom.
Potpuno golcijati oni su prešli u kuhinju i ubrzo su prvi "palačinkerosi" leteli kroz vazduh, prevrćući se pritom, baš po naumu veštog majstora. Devojka je to sve posmatrala i oblik prve uvijene palačinke ju je nadahnuo – i ona će nagraditi svoga dečka. Kako? Tako što će, dok on pravi poslastice vešto baratajući tiganjem po nepreglednom prostranstvu kuhinje, oralno da se iskaže. Pritom nije mislila na neki oralni panegirik svom muškarcu već na obično sjedinjavanje dva tela prilikom kojeg jedno stoji, a drugo kleči.
I dok je devojka obavljala "nagradnu delatnost" mladić je, ushićen, sve nespretnije baratao tiganjem. U jednom trenutku, pustio je krik sladostrašća (koji podseća na urlik grivastog pavijana "na vrhuncu"), i posrnuvši pritom, izmakao je nehotice tiganj ispod vrele palačinke koja je upravo padala. Gde je palačinka pala? Naravno na glavu devojke!
Kao što je poznato, kada vam nešto vrelo i lepljivo pada na glavu, prvo što ćete da učinite je da naglo uvučete glavu među ramena i da čvrsto stisnete zube. To je uradila i devojka! Naravno, ako vam se među zubima u tom momentu nađe neki predmet (npr. tuba kaladonta, olovka, deo harfe ili roštiljska kobasica) on će biti vidno ugrižen ili jednostavno prepolovljen (probajte sebi da bacite vrelu palačinku na glavu dok u ustima držite neki predmet). To se dogodilo i sa objektom koji je devojka imala među zubićima. Kao što je poznato, svako ljudsko biće koje oseti kako ga zauvek napušta deo tela (deo sebe) ponaša se vanredno (van sebe). To ja učinio i mladić. Kriknuvši kao slon kome je surla naletela na električnu testeru, zamahnuo je prvim oružjem koje je imao pri sebi (tiganjem!) i odalamio iz sve snage "neprijatelja". Bio je to klasičan nokaut tiganjem u glavu – devojka je pala u nesvest držeći u ustima deo svoga momka. Sledi: hitan poziv dežurnoj medicinskoj službi, hitna intervencija, operacija, prišivanje... sve se ipak srećno završilo!
Potpuno golcijati oni su prešli u kuhinju i ubrzo su prvi "palačinkerosi" leteli kroz vazduh, prevrćući se pritom, baš po naumu veštog majstora. Devojka je to sve posmatrala i oblik prve uvijene palačinke ju je nadahnuo – i ona će nagraditi svoga dečka. Kako? Tako što će, dok on pravi poslastice vešto baratajući tiganjem po nepreglednom prostranstvu kuhinje, oralno da se iskaže. Pritom nije mislila na neki oralni panegirik svom muškarcu već na obično sjedinjavanje dva tela prilikom kojeg jedno stoji, a drugo kleči.
I dok je devojka obavljala "nagradnu delatnost" mladić je, ushićen, sve nespretnije baratao tiganjem. U jednom trenutku, pustio je krik sladostrašća (koji podseća na urlik grivastog pavijana "na vrhuncu"), i posrnuvši pritom, izmakao je nehotice tiganj ispod vrele palačinke koja je upravo padala. Gde je palačinka pala? Naravno na glavu devojke!
Kao što je poznato, kada vam nešto vrelo i lepljivo pada na glavu, prvo što ćete da učinite je da naglo uvučete glavu među ramena i da čvrsto stisnete zube. To je uradila i devojka! Naravno, ako vam se među zubima u tom momentu nađe neki predmet (npr. tuba kaladonta, olovka, deo harfe ili roštiljska kobasica) on će biti vidno ugrižen ili jednostavno prepolovljen (probajte sebi da bacite vrelu palačinku na glavu dok u ustima držite neki predmet). To se dogodilo i sa objektom koji je devojka imala među zubićima. Kao što je poznato, svako ljudsko biće koje oseti kako ga zauvek napušta deo tela (deo sebe) ponaša se vanredno (van sebe). To ja učinio i mladić. Kriknuvši kao slon kome je surla naletela na električnu testeru, zamahnuo je prvim oružjem koje je imao pri sebi (tiganjem!) i odalamio iz sve snage "neprijatelja". Bio je to klasičan nokaut tiganjem u glavu – devojka je pala u nesvest držeći u ustima deo svoga momka. Sledi: hitan poziv dežurnoj medicinskoj službi, hitna intervencija, operacija, prišivanje... sve se ipak srećno završilo!
Titanik
Dvoje mladih ljudi radilu su u jednoj beogradskoj dnevnoj novini. U opštoj svakodnevnoj gunguli, buci i gužvi u redakciji, primetili su jedno drugo i prilično dugo očijukali, ali bez ikakvog rezultata. Jednoga dana mladić skupi hrabrost i pozove koleginicu u bioskop. Ona, naravno, pristane. U mraku dvorane nije se ništa dogodilo. Posle projekcije momak je pozva na piće. Odoše u kafić. Ni tamo se nije dogodilo ama baš ništa. Oboje nervozni. Izjava ljubavi visi u vazduhu, ali...
Sada mladić predloži da odu kolima i provozaju se Adom (Ciganlijom). Devojka pristade. Sledi vožnja kolima po mraku Ade. U tišini. Mladić je nervozan, nikako da sakupi hrabrost i izjavi joj ljubav. Devojka u iščekivanju, prepustila mu je inicijativu, ništa se ne događa, već je pomalo razočarana. U jednom momentu ona ga, videvši da se ništa neće dogoditi, zamoli da je odveze do kuće. On samo klimnu glavom i nervozno pritisnu papučicu gasa. (Da li sam napomenuo da je bilo proleće, da su kiše padale neprestano, da je opasno porastao vodostaj Save?). Automobil poskoči, ona za trenutak izgubi kontrolu nad volanom i kola prođoše kroz neku travuljinu pored puta. A onda se zaustaviše i na iznenađenje mladog para počeše da tonu!
Automobil je upao u poplavljeni deo pored puta tako naglo da se našao u ulozi čamca, ali, pošto nije zamišljen kao čamac, odmah je potražio dno reke. Unutrašnjost vozila je počela da se puni vodom. Devojka pogleda mladića očajnim pogledom. On joj pogled uzvrati, promrmlja nešto, zagrli je i – poljubi. Ova "titanik veza" počela je upravo na ovaj način. Ko zna da li bi oni ikada počeli da se zabavljaju da vodostaj nije učinio svoje! Zato, pamet u glavu, proverite ovih dana nivo reke u svom gradu i pozovite u šetnju "osobu koju planirate da maznete" .
Sada mladić predloži da odu kolima i provozaju se Adom (Ciganlijom). Devojka pristade. Sledi vožnja kolima po mraku Ade. U tišini. Mladić je nervozan, nikako da sakupi hrabrost i izjavi joj ljubav. Devojka u iščekivanju, prepustila mu je inicijativu, ništa se ne događa, već je pomalo razočarana. U jednom momentu ona ga, videvši da se ništa neće dogoditi, zamoli da je odveze do kuće. On samo klimnu glavom i nervozno pritisnu papučicu gasa. (Da li sam napomenuo da je bilo proleće, da su kiše padale neprestano, da je opasno porastao vodostaj Save?). Automobil poskoči, ona za trenutak izgubi kontrolu nad volanom i kola prođoše kroz neku travuljinu pored puta. A onda se zaustaviše i na iznenađenje mladog para počeše da tonu!
Automobil je upao u poplavljeni deo pored puta tako naglo da se našao u ulozi čamca, ali, pošto nije zamišljen kao čamac, odmah je potražio dno reke. Unutrašnjost vozila je počela da se puni vodom. Devojka pogleda mladića očajnim pogledom. On joj pogled uzvrati, promrmlja nešto, zagrli je i – poljubi. Ova "titanik veza" počela je upravo na ovaj način. Ko zna da li bi oni ikada počeli da se zabavljaju da vodostaj nije učinio svoje! Zato, pamet u glavu, proverite ovih dana nivo reke u svom gradu i pozovite u šetnju "osobu koju planirate da maznete" .
Titanik
Dvoje mladih ljudi radilu su u jednoj beogradskoj dnevnoj novini. U opštoj svakodnevnoj gunguli, buci i gužvi u redakciji, primetili su jedno drugo i prilično dugo očijukali, ali bez ikakvog rezultata. Jednoga dana mladić skupi hrabrost i pozove koleginicu u bioskop. Ona, naravno, pristane. U mraku dvorane nije se ništa dogodilo. Posle projekcije momak je pozva na piće. Odoše u kafić. Ni tamo se nije dogodilo ama baš ništa. Oboje nervozni. Izjava ljubavi visi u vazduhu, ali...
Sada mladić predloži da odu kolima i provozaju se Adom (Ciganlijom). Devojka pristade. Sledi vožnja kolima po mraku Ade. U tišini. Mladić je nervozan, nikako da sakupi hrabrost i izjavi joj ljubav. Devojka u iščekivanju, prepustila mu je inicijativu, ništa se ne događa, već je pomalo razočarana. U jednom momentu ona ga, videvši da se ništa neće dogoditi, zamoli da je odveze do kuće. On samo klimnu glavom i nervozno pritisnu papučicu gasa. (Da li sam napomenuo da je bilo proleće, da su kiše padale neprestano, da je opasno porastao vodostaj Save?). Automobil poskoči, ona za trenutak izgubi kontrolu nad volanom i kola prođoše kroz neku travuljinu pored puta. A onda se zaustaviše i na iznenađenje mladog para počeše da tonu!
Automobil je upao u poplavljeni deo pored puta tako naglo da se našao u ulozi čamca, ali, pošto nije zamišljen kao čamac, odmah je potražio dno reke. Unutrašnjost vozila je počela da se puni vodom. Devojka pogleda mladića očajnim pogledom. On joj pogled uzvrati, promrmlja nešto, zagrli je i – poljubi. Ova "titanik veza" počela je upravo na ovaj način. Ko zna da li bi oni ikada počeli da se zabavljaju da vodostaj nije učinio svoje! Zato, pamet u glavu, proverite ovih dana nivo reke u svom gradu i pozovite u šetnju "osobu koju planirate da maznete" .
Sada mladić predloži da odu kolima i provozaju se Adom (Ciganlijom). Devojka pristade. Sledi vožnja kolima po mraku Ade. U tišini. Mladić je nervozan, nikako da sakupi hrabrost i izjavi joj ljubav. Devojka u iščekivanju, prepustila mu je inicijativu, ništa se ne događa, već je pomalo razočarana. U jednom momentu ona ga, videvši da se ništa neće dogoditi, zamoli da je odveze do kuće. On samo klimnu glavom i nervozno pritisnu papučicu gasa. (Da li sam napomenuo da je bilo proleće, da su kiše padale neprestano, da je opasno porastao vodostaj Save?). Automobil poskoči, ona za trenutak izgubi kontrolu nad volanom i kola prođoše kroz neku travuljinu pored puta. A onda se zaustaviše i na iznenađenje mladog para počeše da tonu!
Automobil je upao u poplavljeni deo pored puta tako naglo da se našao u ulozi čamca, ali, pošto nije zamišljen kao čamac, odmah je potražio dno reke. Unutrašnjost vozila je počela da se puni vodom. Devojka pogleda mladića očajnim pogledom. On joj pogled uzvrati, promrmlja nešto, zagrli je i – poljubi. Ova "titanik veza" počela je upravo na ovaj način. Ko zna da li bi oni ikada počeli da se zabavljaju da vodostaj nije učinio svoje! Zato, pamet u glavu, proverite ovih dana nivo reke u svom gradu i pozovite u šetnju "osobu koju planirate da maznete" .
Krokodil ispod kreveta
Nemačka. Dnevni list male regije. Na poslednjoj, osmoj stranici, jednoga dana objavljena je sledeća priča:
Čovek došao kod lekara i kada ga je ovaj pitao koji je njegov problem, ovaj mu se požali da svakoga jutra pred ustajanje ima neki čudan osećaj da mu se pod krevetom nalazi krokodil. Lekar ga pogleda jednim od onih dugih, čudnih, izražajnih pogleda, prepisa mu ljubičaste tablete koje bi trebalo da pije svakoga dana. Posle mesec dana čovek opet dođe kod lekara sa istim problemom. I dalje, čim se probudi ima utisak da mu se pod krevetom nalazi krokodil. Kada potom pogleda ispod kreveta, tamo nema ničeg. Lekar uzdahnu i prepisa mu žute tablete – po tri dnevno. I zakaže mu pregled za mesec dana.
Prošlo je više od šest nedelja od kada je čovek poslednji put bio na pregledu. Lekar se prisetio toga i pozvao ga je telefonom da proveri jeli sve u redu, zašto se ne javlja. Na njegov poziv javila se nepoznata osoba koja se predstavila kao domar zgrade u kojoj je stanovao pacijent. Na lekarevo pitanje gde je njegov pacijent, dotični mu odgovori: "Nećete verovati, ali desilo se nešto suludo. Njega je pre tri nedelje napao i pojeo krokodil koji je pobegao iz zoološkog vrta i, ko zna kako, ušetao u njegov stan i sakrio se ispod kreveta!"
Čovek došao kod lekara i kada ga je ovaj pitao koji je njegov problem, ovaj mu se požali da svakoga jutra pred ustajanje ima neki čudan osećaj da mu se pod krevetom nalazi krokodil. Lekar ga pogleda jednim od onih dugih, čudnih, izražajnih pogleda, prepisa mu ljubičaste tablete koje bi trebalo da pije svakoga dana. Posle mesec dana čovek opet dođe kod lekara sa istim problemom. I dalje, čim se probudi ima utisak da mu se pod krevetom nalazi krokodil. Kada potom pogleda ispod kreveta, tamo nema ničeg. Lekar uzdahnu i prepisa mu žute tablete – po tri dnevno. I zakaže mu pregled za mesec dana.
Prošlo je više od šest nedelja od kada je čovek poslednji put bio na pregledu. Lekar se prisetio toga i pozvao ga je telefonom da proveri jeli sve u redu, zašto se ne javlja. Na njegov poziv javila se nepoznata osoba koja se predstavila kao domar zgrade u kojoj je stanovao pacijent. Na lekarevo pitanje gde je njegov pacijent, dotični mu odgovori: "Nećete verovati, ali desilo se nešto suludo. Njega je pre tri nedelje napao i pojeo krokodil koji je pobegao iz zoološkog vrta i, ko zna kako, ušetao u njegov stan i sakrio se ispod kreveta!"
Potemkinova sela
Godina je 1787. Ruska carica Katarina Velika uputila se na Krim kako bi posetila nove ruske teritorije otete od Turaka. Njen miljenik knez Potemkin učinio je sledeće: pozorišne dekore u obliku fasada kuća premeštao je stalno, duž puta, u mesta kroz koja je prolazila vladarka, tako da su „iste kuće“ i po nekoliko puta sačekale nju i njenu pratnju. A sve to u cilju uveravanja carice da je teritorija naseljenija nego što je bila. Od ovog trenutka svi slični pokušaji „lažiranja“, zarad nekog interesa, nazivaju se „Potemkinova sela“. Koliko ste puta čuli taj izraz? Ili ga upotrebili?
A evo šta se zaista dogodilo! Jedan nemački mondenski novinar po imenu G. A. W. von Helbig, koji je često posećivao dvor u Sanktpeterburgu, uvređen što nije bio pozvan da zajedno sa svitom prati caricu na njenom putovanju do Krima, odlučio je da svim sredstvima ismeje ovo „putešestvije“. Zato je reportažu o „selima napravljenim od kartona“ objavio u hamburškoj reviji pod nazivom „Minerva“. Naslov teksta bio je „Potemkin tavridski“. Ova smešna, izmišljena priča dopala se svima i, uprkos demantijima kneza Linja, u narednih 15 godina (naravno, tada su časopisi izlazili ređe) objavljena je još nekoliko puta na engleskom, francuskom i holandskom. Čak i na ruskom 1811. godine. Od tada je izraz „Potemkinovo selo“ ušao u sve rečnike u značenju „lažna fasada, prevara, podvala“. Ovo je jedan od najlepših istorijskih primera prevare koja je učinjena tako da se pripiše žrtvi.
A evo šta se zaista dogodilo! Jedan nemački mondenski novinar po imenu G. A. W. von Helbig, koji je često posećivao dvor u Sanktpeterburgu, uvređen što nije bio pozvan da zajedno sa svitom prati caricu na njenom putovanju do Krima, odlučio je da svim sredstvima ismeje ovo „putešestvije“. Zato je reportažu o „selima napravljenim od kartona“ objavio u hamburškoj reviji pod nazivom „Minerva“. Naslov teksta bio je „Potemkin tavridski“. Ova smešna, izmišljena priča dopala se svima i, uprkos demantijima kneza Linja, u narednih 15 godina (naravno, tada su časopisi izlazili ređe) objavljena je još nekoliko puta na engleskom, francuskom i holandskom. Čak i na ruskom 1811. godine. Od tada je izraz „Potemkinovo selo“ ušao u sve rečnike u značenju „lažna fasada, prevara, podvala“. Ovo je jedan od najlepših istorijskih primera prevare koja je učinjena tako da se pripiše žrtvi.
Sudija ***
Posle jedne fudbalske utakmice u beogradskoj zoni, glavni sudija je napisao u zapisnik meča između ostalog i sledeću rečenicu: Isključio sam igrača sa brojem osam (Živkovića) jer mi je rekao da sam *** što mogu da potvrde i dva moja pomoćnika! Od ovog sitnog (ali finog!) lapsusa nastala je i urbana legenda u kojoj su činjenice u redu - ali se više niko ne seća koja je to bila utakmica! Usled prepričavanja, zapisnik sa utakmice postao je mnogo popularniji od same utakmice!
Sa ženinim ljubavnikom na tribine
Niš. Čovek i žena u savršenom braku. On je direktor važne firme i kreće na seminar u Novi Sad. Pretposlednjeg dana seminara planira izlet do Beograda, gde Radnički iz Niša gostuje Zvezdi na Marakani.
Službenim automobilom odlazi na seminar i šofer ga istim kolima, dotičnog dana, vozi na utakmicu. Naš junak kreće ka blagajni stadiona i na parkingu odjednom zastaje u šoku. Pred njim se nalazi, uredno parkiran, njegov lični automobil! U neverici obilazi oko kola. Jeste, njegova su. I registarski broj tablica je odgovarajući. Niški. Mora da su kola ukradena!! Naš junak ni ne sumnja u ovu činjenicu. Očigledno je i da je lopov došao na utakmicu! Šta sad da se radi?
Čovek pravi sledeći plan - izaći će sa utakmice desetak minuta ranije i sačekati lopova pored automobila! Biće to prvorazredno iznenađenje za lopinu! Što je naumio, to je naš junak i uradio. Pre nego što se utakmica završila, on reče šoferu firme da se vrati sam u Novi Sad i - eto njega u zasedi pored vlastitog automobila.
Čeka. Prolaze ljudi, neki odlaze do svojih vozila, neki se sa stadiona vraćaju peške ili autobusima, ali nema nikog da otvori vrata njegovog automobila. Čovek počinje da nervozno obilazi oko kola i u momentu primeti da ga posmatra neko nepoznato lice. Bilo je to lice čoveka koji se smeškao i koji ga odmah i oslovi: Brale, što se bre motaš oko mog auta, je l` bi da ga apiš možda?
Naš junak se netremice zagleda u čoveka i namah mu odgovori u naletu inspiracije: Ne, nego vidim da su niške tablice, a ja sam iz Niša i propustio sam autobus zbog utakmice pa sam mislio da zamolim za prevoz... Nema problema, sve za zemljake – odgovori nepoznati, otključa automobil i njih dvojica krenuše put Niša. Srdačni vozač zabavljao je našeg junaka pričom: Dobra kola, brale, je l` mi zavidiš, a? Moram da priznam da nisu moja... A ovaj naš Radnički dobro se držao poluvreme, ali je jaka Zvezda... Ja sam od skora u Nišu, bio sam u Nemačkoj dugo... ti si neki dobar čovek, brale, moramo da popijemo po jednu u Nišu... da ti priznam, ovo su kola muža moje ljubavnice. Otišao čovek na put, ja je malko zabavljao i bio sam dobar. Toliko dobar da mi je dala ključeve auta svog muža da dođem na utakmicu. Ali da se odmah vratim i da noćas opet budem samo njen...ima da te upoznam s njom, dobra je ona, u formi je, možda joj se svidiš pa ti dopusti da je zvekneš dva -tri puta, onako komšijski...a? Šta bi ti falilo...
Naš junak je samo sedeo stisnutih zubiju na mestu suvozača. I prihvatio je poziv za pićence. Čovek za volanom ga je odvezao do njegove kuće, pažljivo je parkirao kola, iz džepa je izvadio ključeve od njegovog stana, otvorio vrata, uveo ga u dnevnu sobu, smestio ga na njegovu omiljenu fotelju uz šeretski osmeh "Tu sedi rogonja" i glasno pozvao njegovu ženu: Dušo, ja dođo`! I prijatelja sam doveo, da ga upoznaš!
Začuo se glas njegove žene iz kupatila: Sad ću ja! Samo vi sedite! Perem kosu! Ljubavnik je bio toliko ljubazan da svoga gosta ponudi i pićem iz bifea, dok čekaju gazdaricu. Da li treba da napominjemo da je to bilo baš omiljeno piće našeg junaka. A onda, otvoriše se vrata kupatila, iz njega izađe žena našeg junaka, izgovori srdačno "Zdravo", poljubi svog ljubavnika i okrenu se prema fotelji u kojoj je sedeo "njegov prijatelj"! Totalni šok!
Službenim automobilom odlazi na seminar i šofer ga istim kolima, dotičnog dana, vozi na utakmicu. Naš junak kreće ka blagajni stadiona i na parkingu odjednom zastaje u šoku. Pred njim se nalazi, uredno parkiran, njegov lični automobil! U neverici obilazi oko kola. Jeste, njegova su. I registarski broj tablica je odgovarajući. Niški. Mora da su kola ukradena!! Naš junak ni ne sumnja u ovu činjenicu. Očigledno je i da je lopov došao na utakmicu! Šta sad da se radi?
Čovek pravi sledeći plan - izaći će sa utakmice desetak minuta ranije i sačekati lopova pored automobila! Biće to prvorazredno iznenađenje za lopinu! Što je naumio, to je naš junak i uradio. Pre nego što se utakmica završila, on reče šoferu firme da se vrati sam u Novi Sad i - eto njega u zasedi pored vlastitog automobila.
Čeka. Prolaze ljudi, neki odlaze do svojih vozila, neki se sa stadiona vraćaju peške ili autobusima, ali nema nikog da otvori vrata njegovog automobila. Čovek počinje da nervozno obilazi oko kola i u momentu primeti da ga posmatra neko nepoznato lice. Bilo je to lice čoveka koji se smeškao i koji ga odmah i oslovi: Brale, što se bre motaš oko mog auta, je l` bi da ga apiš možda?
Naš junak se netremice zagleda u čoveka i namah mu odgovori u naletu inspiracije: Ne, nego vidim da su niške tablice, a ja sam iz Niša i propustio sam autobus zbog utakmice pa sam mislio da zamolim za prevoz... Nema problema, sve za zemljake – odgovori nepoznati, otključa automobil i njih dvojica krenuše put Niša. Srdačni vozač zabavljao je našeg junaka pričom: Dobra kola, brale, je l` mi zavidiš, a? Moram da priznam da nisu moja... A ovaj naš Radnički dobro se držao poluvreme, ali je jaka Zvezda... Ja sam od skora u Nišu, bio sam u Nemačkoj dugo... ti si neki dobar čovek, brale, moramo da popijemo po jednu u Nišu... da ti priznam, ovo su kola muža moje ljubavnice. Otišao čovek na put, ja je malko zabavljao i bio sam dobar. Toliko dobar da mi je dala ključeve auta svog muža da dođem na utakmicu. Ali da se odmah vratim i da noćas opet budem samo njen...ima da te upoznam s njom, dobra je ona, u formi je, možda joj se svidiš pa ti dopusti da je zvekneš dva -tri puta, onako komšijski...a? Šta bi ti falilo...
Naš junak je samo sedeo stisnutih zubiju na mestu suvozača. I prihvatio je poziv za pićence. Čovek za volanom ga je odvezao do njegove kuće, pažljivo je parkirao kola, iz džepa je izvadio ključeve od njegovog stana, otvorio vrata, uveo ga u dnevnu sobu, smestio ga na njegovu omiljenu fotelju uz šeretski osmeh "Tu sedi rogonja" i glasno pozvao njegovu ženu: Dušo, ja dođo`! I prijatelja sam doveo, da ga upoznaš!
Začuo se glas njegove žene iz kupatila: Sad ću ja! Samo vi sedite! Perem kosu! Ljubavnik je bio toliko ljubazan da svoga gosta ponudi i pićem iz bifea, dok čekaju gazdaricu. Da li treba da napominjemo da je to bilo baš omiljeno piće našeg junaka. A onda, otvoriše se vrata kupatila, iz njega izađe žena našeg junaka, izgovori srdačno "Zdravo", poljubi svog ljubavnika i okrenu se prema fotelji u kojoj je sedeo "njegov prijatelj"! Totalni šok!
Svađa za opstanak
Engleska sedma ili osma liga (nemojte da posumnjate da jednom Englezu nije jednako važna kao i Premijer liga). Na početku sezone menadžer kluba koji ima ambicije da pređe u viši rang angažuje dokazanog rasnog centarfora. Od njega se mnogo očekuje. Bar 30-tak golova, a možda i više. On je zvezda vodilja ka višoj ligi!
Prvo kolo – slab rezultat, a centarfor bez gola. Drugo kolo - nerešeno, a centarfor samo u stativu. Treće kolo - izgubljena utakmica kod kuće, a centarfor promašio penal. Četvrto kolo - bolje da ni ne pominjemo. Peto kolo - opet ništa. Šesto kolo. Sedmo. Osmo... Prolećni deo lige... Katastrofa! Dotični centarfor nije postigao ni jedan jedini gol.
Umesto da se bori za ulazak u višu ligu, klub je došao u opasnost da ispadne u niži rang takmičenja. Jedno od poslednjih kola bilo je odlučujuće. U goste je dolazio tim koji se nalazio na prvom mestu. Menadžer kluba je dan pred utakmicu održao veliki govor igračima, a pomenutu "devetku" je odveo u stranu i rekao mu: Ti si moje najveće razočaranje ove sezone. Ako ni sutra ne daš gol moraćemo da se rastajemo. Žao mi je, ali tako je!
Dotični napadač otišao je kući više nego nervozan, nije mogaop normalno da spava, a ujutro se probudio u još gorem raspoloženju. Na sve to je kao "dodatak jelima" došlo neprestano gunđanje njegove žene koja mu je zamerala što ne izvršava neke sitnije kućne obaveze (kupovina, daska na wc šolji i sl.). U jednom momentu čovek načisto pukne, počne da viče na ženu, potpuno se posvađa s njom i ode u najgorem mogućem raspoloženju na utakmicu...
Sudija je svirao početak meča. Prvi minut - naš centarfor se dokopao lopte, "pregazio" sve igrače iz protivničke odbrane i GOL! Peti minut - naš centarfor se dokopao lopte, "pregazio" sve igrače... Dvanaesti minut - naš centarfor... Na ovoj utakmici on je postigao sedam golova i namestio dva - rezultat je bio senzacionalan - 9:1 za domaćina protiv favorita.
Posle utakmice on priznaje menadžeru šta je bila njegova najveća inspiracija. Menadžer šalje njegovoj ženi veliki buket cveća uz poruku: Gospođo, bio bih vam zahvalan da se pred svaku utakmicu žestoko posvađate sa svojim suprugom. Moguće je da za taj vaš dodatni posao dogovorimo i odgovarajući honorar!
Prvo kolo – slab rezultat, a centarfor bez gola. Drugo kolo - nerešeno, a centarfor samo u stativu. Treće kolo - izgubljena utakmica kod kuće, a centarfor promašio penal. Četvrto kolo - bolje da ni ne pominjemo. Peto kolo - opet ništa. Šesto kolo. Sedmo. Osmo... Prolećni deo lige... Katastrofa! Dotični centarfor nije postigao ni jedan jedini gol.
Umesto da se bori za ulazak u višu ligu, klub je došao u opasnost da ispadne u niži rang takmičenja. Jedno od poslednjih kola bilo je odlučujuće. U goste je dolazio tim koji se nalazio na prvom mestu. Menadžer kluba je dan pred utakmicu održao veliki govor igračima, a pomenutu "devetku" je odveo u stranu i rekao mu: Ti si moje najveće razočaranje ove sezone. Ako ni sutra ne daš gol moraćemo da se rastajemo. Žao mi je, ali tako je!
Dotični napadač otišao je kući više nego nervozan, nije mogaop normalno da spava, a ujutro se probudio u još gorem raspoloženju. Na sve to je kao "dodatak jelima" došlo neprestano gunđanje njegove žene koja mu je zamerala što ne izvršava neke sitnije kućne obaveze (kupovina, daska na wc šolji i sl.). U jednom momentu čovek načisto pukne, počne da viče na ženu, potpuno se posvađa s njom i ode u najgorem mogućem raspoloženju na utakmicu...
Sudija je svirao početak meča. Prvi minut - naš centarfor se dokopao lopte, "pregazio" sve igrače iz protivničke odbrane i GOL! Peti minut - naš centarfor se dokopao lopte, "pregazio" sve igrače... Dvanaesti minut - naš centarfor... Na ovoj utakmici on je postigao sedam golova i namestio dva - rezultat je bio senzacionalan - 9:1 za domaćina protiv favorita.
Posle utakmice on priznaje menadžeru šta je bila njegova najveća inspiracija. Menadžer šalje njegovoj ženi veliki buket cveća uz poruku: Gospođo, bio bih vam zahvalan da se pred svaku utakmicu žestoko posvađate sa svojim suprugom. Moguće je da za taj vaš dodatni posao dogovorimo i odgovarajući honorar!
Zastava Nepala
Svojevremeno, Mika Elektrika je imao običaj da studentima koji očigledno nisu naučili gradivo, postavi jedno teško pitanje (otprilike kao ono u Milioneru za najveći dobitak) i, ako odgovore na njega, puštao bi ih na ispitu. Godinama niko od studenata nije uspeo da odgovori na Mikina pitanja, a onda je na ispit došao student koji apsolutno ništa nije znao i, naravno, Mika mu predloži igru: Kolega, vidim da se niste spremali. Postaviću vam jedno neobično pitanje koje nije u vezi sa gradivom. Ako na njega odgovorite tačno, dobićete desetku. Ako ne odgovorite, vidimo se u sledećem roku – bolje je tako nego da se dalje mučimo i vi i ja.
Student pristade i profesor mu postavi odlučujuće pitanje: Kako izgleda zastava Nepala? Student je razmišljao nekoliko sekundi, a onda uzeo olovku i papir i na njemu nacrtao kružić iz koga je izlazila valovita linija. Predao je papir Miki, a na njegov upit pogledom samo je rekao: To je zastava Nepala iz treće projekcije! Dobio je desetku, a Mika je prestao sa ovom svojom praksom!
Student pristade i profesor mu postavi odlučujuće pitanje: Kako izgleda zastava Nepala? Student je razmišljao nekoliko sekundi, a onda uzeo olovku i papir i na njemu nacrtao kružić iz koga je izlazila valovita linija. Predao je papir Miki, a na njegov upit pogledom samo je rekao: To je zastava Nepala iz treće projekcije! Dobio je desetku, a Mika je prestao sa ovom svojom praksom!
Dušanov zakonik
Pravni fakultet. Amfiteatar. Junski ispitni rok. Studentkinja odgovara i stalno zamuckuje. Očigledno da je gradivo naučila napamet. Profesora to nervira, pa joj ponekad postavi dodatno pitanje ne bi li se uverio u njeno stvarno znanje. U jednom momentu on joj se obraća pitanjem: Koleginice, recite mi ko je napisao Dušanov zakonik? Ona zaćuta i nemoćno se zagleda u profesora. Dakle, ko ga je napisao, ponavlja on. Ona ćuti. Tup i lepljiv pogled uprt je u profesora. Koleginice, pobogu, pa to je kao kada bih vas pitao koja reka prolazi ispod savskog mosta, pokušava da joj pomogne profesor. Na ove njegove reči, njeno bespomoćno lice se u trenu ozari, pogleda pobedonosno u ispitivača i reče: Dušanov zakonik je napisao Sveti Sava!
Tito za volanom
Priča kaže da je Tito imao unuka koji se isto zvao Josip (a naravno, prezivao se Broz). Dok je još bio maloletan naučio je da vozi kola mada još nije položio vozački ispit. Jednoga dana izvezao je tako kola na ulicu i posle nekoliko stotina metara zaustavila ga je saobraćajna patrola. "A, vozimo bez dozvole, komentarisao je tadašnji milicioner (danas bi bio poicajac što za ovu priču i nije tako bitno), da čujem kako se zoveš?" Dečko mu naravno odgovori: Josip Broz! "Opa, još me zaje....š, reče milicioner i udari mu jednu vaspitnu ćušku, da čujem, kako se stvarno zoveš?" Opet isti odgovor, opet jedna ćuška, nanovo isto pitanje, pogađate - isti odgovor, onda sledi šamarčina i tako nekoliko krugova.
U jednom momentu, priveden u milicijsku stanicu i dosta izbubecan i išamaran, mali zamoli da telefonom pozove roditelje. Pošto su milicioneri pristali on okrene broj neke od »specijalnih policija« i brzo reče: Milenko, Joška Broz je ovde, u toj i toj sam milicijskoj stanici, dođi, molim te... Milicioner sa početka priče, koji je umislio kako je uhvatio nardonog neprijatelja koji ismeva lik i delo voljenog predsednika, prekide vezu i ozbiljno se naljuti: Šta, nastavljaš da me zaje....š? Sad ću da ti pokažem šta mi radimo sa takvima! I, nastavilo se vaspitno batinanje, a onda, posle samo tri-četiri minuta, nekolicina crnih automobila zaustavila se pred stanicom. Iz njih su izašli veoma autoritativni ljudi (sećate se onoga – Kako zovete slona sa heklerom? Naravno, zovete ga "Gospodine"!) koji su razrešili ovaj "mali nesporazum". Mali Joška je ubrzo dobio vozačku dozvolu (da li je i polagao, ne znamo), a šta se dogodilo s našim milicionerom? Legenda kaže da je raspoređen da reguliše saobraćaj na centralnoj raskrsnici u Han Pijesku.
U jednom momentu, priveden u milicijsku stanicu i dosta izbubecan i išamaran, mali zamoli da telefonom pozove roditelje. Pošto su milicioneri pristali on okrene broj neke od »specijalnih policija« i brzo reče: Milenko, Joška Broz je ovde, u toj i toj sam milicijskoj stanici, dođi, molim te... Milicioner sa početka priče, koji je umislio kako je uhvatio nardonog neprijatelja koji ismeva lik i delo voljenog predsednika, prekide vezu i ozbiljno se naljuti: Šta, nastavljaš da me zaje....š? Sad ću da ti pokažem šta mi radimo sa takvima! I, nastavilo se vaspitno batinanje, a onda, posle samo tri-četiri minuta, nekolicina crnih automobila zaustavila se pred stanicom. Iz njih su izašli veoma autoritativni ljudi (sećate se onoga – Kako zovete slona sa heklerom? Naravno, zovete ga "Gospodine"!) koji su razrešili ovaj "mali nesporazum". Mali Joška je ubrzo dobio vozačku dozvolu (da li je i polagao, ne znamo), a šta se dogodilo s našim milicionerom? Legenda kaže da je raspoređen da reguliše saobraćaj na centralnoj raskrsnici u Han Pijesku.
Maska "za noć"
Starija gospođa iz grada u Kaliforniji vraća se sa sedeljke koju je provela u priči sa svojim drugaricama. Otvara vrata kuće, pali svetlo, ulazi, zatvara vrata. Hoda na prstima jer njen muž (te večeri oslobođen dužnosti razmene novih tračeva) verovatno već spava. Gospođa otvara vrata spavaće sobe, osluškuje dobro poznati mrak, pali svetlo, baca pogled na bračni krevet i – doživljava nervni slom i srčani udar u istom trenutku! Na krevetu je, umesto njenog muža, ležalo odvratno, dozlaboga ružno, čudovište! Sledi hitna pomoć, šok soba, aparati za održavanje u životu...tek, trećeg dana gospođa dolazi k svesti.
Šta se u stvari dogodilo? Odvratno čudovište sa kreveta je zapravo bio njen muž koji je pokušao da svojoj bračnoj saputnici pokaže kako ona izgleda svake noći pred spavanje kada na lice natrpa svakojake kreme, majonez, krastavce i ostale nedužne biljčice koje bi trebalo da joj sačuvaju ten. Ova noćna maska bila je pravi izazov za nesrećnog muškarca koji je već godinama spavao pored »čudovišta« i budio se s njim. Čim mu je supruga otišla na redovnu sedeljku, prihvatio se posla i na svoje lice natrpao sve što je stigao. Nije ni sanjao da će na ovaj način svoju ženu dovesti na rub smrti.
Šta se u stvari dogodilo? Odvratno čudovište sa kreveta je zapravo bio njen muž koji je pokušao da svojoj bračnoj saputnici pokaže kako ona izgleda svake noći pred spavanje kada na lice natrpa svakojake kreme, majonez, krastavce i ostale nedužne biljčice koje bi trebalo da joj sačuvaju ten. Ova noćna maska bila je pravi izazov za nesrećnog muškarca koji je već godinama spavao pored »čudovišta« i budio se s njim. Čim mu je supruga otišla na redovnu sedeljku, prihvatio se posla i na svoje lice natrpao sve što je stigao. Nije ni sanjao da će na ovaj način svoju ženu dovesti na rub smrti.
Kraj filma
Letnje veče. Pljusak u Beogradu. Junak ove priče je mladić koji je na glavu navukao kapuljaču svoje jakne i kreće se centrom grada. Odjednom, on oseti strahovit pritisak u stomaku. Očigledno, pod hitno mora da nađe neki toalet. Međutim, kao za inat, ne može da se seti nijednog u blizini. Creva pritisla i u očaju on ulazi u jedan haustor, odlazi do najtamnijeg mesta u prolazu, brzo spušta pantalone, čučne i počne da se olakšava. U tom momentu otvaraju se jedna vrata na metar od nesrećnika. Holivudski bleštava svetlost obasja njegovu čučeću (ne)priliku, a kroz vrata nahrupi mnoštvo ljudi - naime, u bioskopu je upravo završena predstava i posetioci izlaze na stražnja vrata!
Šta radi naš junak. U magnovenju, ne mogavši da prestane sa svojom „radnjom“ on podigne kapuljaču preko glave i nastavi sa pražnjenjem creva. Da li možete da zamislite kako to radite dok desetine ljudi, lepo obučenih, doteranih, namirisanih, prolazi pored vas i zagleda vas kako čučite i stenjete, „ostavljajući deo sebe“ ispred izlaza iz bioskopa? Bar vas nisu prepoznali, i to je nešto! Nije to bio prvi put da neko obavlja nuždu u ovom prolazu, ali je bila premijera ovakvog događaja baš u trenutku kada je završen film!
Šta radi naš junak. U magnovenju, ne mogavši da prestane sa svojom „radnjom“ on podigne kapuljaču preko glave i nastavi sa pražnjenjem creva. Da li možete da zamislite kako to radite dok desetine ljudi, lepo obučenih, doteranih, namirisanih, prolazi pored vas i zagleda vas kako čučite i stenjete, „ostavljajući deo sebe“ ispred izlaza iz bioskopa? Bar vas nisu prepoznali, i to je nešto! Nije to bio prvi put da neko obavlja nuždu u ovom prolazu, ali je bila premijera ovakvog događaja baš u trenutku kada je završen film!
Odmor od bračnog druga
Znate li onaj grafit „Mama i tata su rešili da obnove sećanje na medeni mesec i da ponovo negde otputuju posle 20 godina - mama putuje u avgustu, a tata u septembru“? Nešto slično dogodilo se bračnom paru iz Beograda još pre više od dve decenije. Plan je bio da odu na odmor u Rovinj i to u prvoj nedelji avgusta. Muž reče ženi da će on poslednju nedelju jula da ode na službeni put u Zagreb i da će odande da ode direktno u Rovinj - neka ga ona tamo sačeka. Žena reče da će ona nedelju dana da provede sa drugaricom u Dubrovniku i da će potom da ode do Rovinja da ga tamo sačeka.
On „odlazi na službeni put“, ali to je Makarska! Tamo je planirao da se zabavi sa svojom ljubavnicom nedelju dana. Žena odlazi „da se nađe sa drugaricom u Dubrovniku“, ali u stvari odlazi da se nađe na jednonedeljnoj uživanciji sa svojim ljubavnikom - da li treba da pominjem da je destinacija bila Makarska!? Da li ste već pretpostavili da su oba para odseli u istom hotelu? Kako biste vi završili ovaj zaplet? Dogodilo se sledeće: ljubavnica i ljubavnik bračnih drugova upoznali su se u hotelu i zakazali zajedničku večeru u obližnjem restoranu. Prvi su stigli muž i njegova ljubavnica. Žena i ljubavnik nedugo zatim dolaze za sto! Šok i sve ostalo!!
On „odlazi na službeni put“, ali to je Makarska! Tamo je planirao da se zabavi sa svojom ljubavnicom nedelju dana. Žena odlazi „da se nađe sa drugaricom u Dubrovniku“, ali u stvari odlazi da se nađe na jednonedeljnoj uživanciji sa svojim ljubavnikom - da li treba da pominjem da je destinacija bila Makarska!? Da li ste već pretpostavili da su oba para odseli u istom hotelu? Kako biste vi završili ovaj zaplet? Dogodilo se sledeće: ljubavnica i ljubavnik bračnih drugova upoznali su se u hotelu i zakazali zajedničku večeru u obližnjem restoranu. Prvi su stigli muž i njegova ljubavnica. Žena i ljubavnik nedugo zatim dolaze za sto! Šok i sve ostalo!!
Odmor od Beograda
Pre desetak godina čovek odluči da sa ženom ode na Zlatibor preko leta. Rezon: na moru je gužva, na planini nema mnogo ljudi. Osim toga, pobeći će malo od ljudi koje poznaje i koji mogu pomalo i da ti dosade tokom godine, a moći će i da izbegne Beograđane, nadao se. Bilo mu je potrebno da se malo druži sa ljudima koji nisu stanovnici njegovog rodnog grada.
Što je namerio - to je i učinio. Žena i on pojavili su se jednog dana oko podneva na recepciji zlatiborskog hotela da uzmu ključeve rezervisane sobe. U fotelji, nedaleko od recepcije, ugledali su svog komšiju sa sedmog sprata. Nedugo zatim seli su da ručaju, a za stolom su ih dočekali najbolji prijatelji ženinog brata. U istom hotelu su odseli i ženina frizerka sa porodicom, porodični lekar, dva njegova poslovna partnera sa porodicama, još dve porodice iz njihove ulice i dvoje ljudi koje su nedavno upoznali na svadbi svojih prijatelja. U narednih nekoliko dana utvrdili su da mnogo njima poznatih osoba boravi u nekim susednim hotelima. Takođe, lokalni meštani su tvrdili da ne pamte da je ikada toliko Beograđana odlučilo da preko leta svrati na Zlatibor. Usput, da li ste čuli za reklamu jednog italijanskog hotela: POSETITE NAS I IMAĆETE IZVANREDNU PRILIKU DA UŽIVATE U SAMOĆI. LJUDI IZ CELOG SVETA DOLAZE KOD NAS DA BI UŽIVALI U SAMOĆI!
Što je namerio - to je i učinio. Žena i on pojavili su se jednog dana oko podneva na recepciji zlatiborskog hotela da uzmu ključeve rezervisane sobe. U fotelji, nedaleko od recepcije, ugledali su svog komšiju sa sedmog sprata. Nedugo zatim seli su da ručaju, a za stolom su ih dočekali najbolji prijatelji ženinog brata. U istom hotelu su odseli i ženina frizerka sa porodicom, porodični lekar, dva njegova poslovna partnera sa porodicama, još dve porodice iz njihove ulice i dvoje ljudi koje su nedavno upoznali na svadbi svojih prijatelja. U narednih nekoliko dana utvrdili su da mnogo njima poznatih osoba boravi u nekim susednim hotelima. Takođe, lokalni meštani su tvrdili da ne pamte da je ikada toliko Beograđana odlučilo da preko leta svrati na Zlatibor. Usput, da li ste čuli za reklamu jednog italijanskog hotela: POSETITE NAS I IMAĆETE IZVANREDNU PRILIKU DA UŽIVATE U SAMOĆI. LJUDI IZ CELOG SVETA DOLAZE KOD NAS DA BI UŽIVALI U SAMOĆI!
Oglasi lične prirode
U vreme dok se na radio-programu Beograd 202 nedeljom uveče realizovala emisija OZON, običaj je bio da slušaoci putem telefona ostave neku poruku lične prirode, a voditelj je potom pročita “direktno u etar”. Veliki broj slušalaca je uz poruku ostavljao i broj telefona ne bi li im se “na ćaskanje” javio neko kome se poruka svidela ili ga/je isprovocirala. Mnogo je lepih poznanstava sklapano na ovaj način, a naredna priča je u vezi s jednim od njih.
Okupilo se malo muško društvo u praznom stanu na redovnoj nedeljnoj partiji karata. Uz kartanje slušao se radio OZON. U jednom trenutku neko iz društva predloži da ostave neku poruku i uz nju domaćinov broj telefona. To i učiniše. Na drugom kraju grada poruku je čula jedna devojka koja je osluškivala radio uz čitanje knjige omiljenog pisca. Zapisala je broj telefona i nedugo zatim ga i nazvala. Javio se mladić – domaćin “nedeljnog kartanja” i otpočela je već dobro znana “telefonska priča”. Uskoro, momak prestaje da igra karte i posvećuje se isključivo svojoj novoj poznanici. Razgovor je potrajao nekoliko sati i, pošto je bio veoma zanimljiv, oni odluče da ga nastave uz kaficu. Dogovore se zato da se nađu kod terazijske česme sutra (ponedeljak) u sedam uveče.
Nekoliko minuta kasnije momak se seti da sutra uveče ima neodložnu obavezu na koju je potpuno zaboravio kada je ugovarao sastanak. Šta sada da radi – nije uzeo broj telefona svoje nove poznanice! Sačekaće, možda će ga ona pozvati sutra pre sastanka…
Ponedeljak. Po podne. Devojka se sprema da ode do Terazija. Odjednom, zvoni telefon – javlja joj se najbolja drugarica koja se našla u nekoj nevolji. Moli je da hitno dođe kod nje. Naša junakinja brzo poseže za telefonom da svom novom poznaniku javi da nije u mogućnosti da dođe na sastanak…
Iako se do poslednjeg trenutka nadao, ona se ne javlja. Na pamet mu padne jedna ideja i on na brzinu izlazi iz kuće i odlazi do obližnjeg košarkaškog terena gde je njegov dve godine mlađi brat igrao basket…
Ona poziva broj koji je okrenula sinoć. Telefon zvoni; niko se ne javlja. Na pamet joj padne zanimljiva ideja i ona odlazi u susednu sobu kod svoje godinu dana mlađe sestre…
On objašnjava svom bratu: Devojka je super. Bilo bi glupo da je ispalim. Idi zato ti do česme, predstavi se kao ja, popričaj malo s njom, časti je kafu i dogovori neki naredni sastanak, pa ću joj ja naknadno sve objasniti…
Ona priča sestri: Tako je slatko zvučao sinoć. Baš bi mi bilo žao da se danas razočara zato što nisam došla na sastanak. Idi zato ti umesto mene, predstavi se kao ja ako hoćeš, ako nećeš ne moraš – samo idi do česme, molim te…
Mlađi brat i mlađa sestra nalaze se u dogovoreno vreme na dogovorenom mestu. Oboje se predstavljaju imenima svojih starijih članova porodice. Počne priča i oni ubrzo shvate da su stvoreni jedno za drugo. Padnu i prvi poljupci!!!
Nedelju dana oni su se zabavljali pod lažnim imenima, a onda je cela zavrzlama otkrivena.
Do ovog momenta, manje-više, priča je istinita. Dalje, legenda kaže da su se “malci” (mlađi brat i sestra) uskoro i venčali.
Okupilo se malo muško društvo u praznom stanu na redovnoj nedeljnoj partiji karata. Uz kartanje slušao se radio OZON. U jednom trenutku neko iz društva predloži da ostave neku poruku i uz nju domaćinov broj telefona. To i učiniše. Na drugom kraju grada poruku je čula jedna devojka koja je osluškivala radio uz čitanje knjige omiljenog pisca. Zapisala je broj telefona i nedugo zatim ga i nazvala. Javio se mladić – domaćin “nedeljnog kartanja” i otpočela je već dobro znana “telefonska priča”. Uskoro, momak prestaje da igra karte i posvećuje se isključivo svojoj novoj poznanici. Razgovor je potrajao nekoliko sati i, pošto je bio veoma zanimljiv, oni odluče da ga nastave uz kaficu. Dogovore se zato da se nađu kod terazijske česme sutra (ponedeljak) u sedam uveče.
Nekoliko minuta kasnije momak se seti da sutra uveče ima neodložnu obavezu na koju je potpuno zaboravio kada je ugovarao sastanak. Šta sada da radi – nije uzeo broj telefona svoje nove poznanice! Sačekaće, možda će ga ona pozvati sutra pre sastanka…
Ponedeljak. Po podne. Devojka se sprema da ode do Terazija. Odjednom, zvoni telefon – javlja joj se najbolja drugarica koja se našla u nekoj nevolji. Moli je da hitno dođe kod nje. Naša junakinja brzo poseže za telefonom da svom novom poznaniku javi da nije u mogućnosti da dođe na sastanak…
Iako se do poslednjeg trenutka nadao, ona se ne javlja. Na pamet mu padne jedna ideja i on na brzinu izlazi iz kuće i odlazi do obližnjeg košarkaškog terena gde je njegov dve godine mlađi brat igrao basket…
Ona poziva broj koji je okrenula sinoć. Telefon zvoni; niko se ne javlja. Na pamet joj padne zanimljiva ideja i ona odlazi u susednu sobu kod svoje godinu dana mlađe sestre…
On objašnjava svom bratu: Devojka je super. Bilo bi glupo da je ispalim. Idi zato ti do česme, predstavi se kao ja, popričaj malo s njom, časti je kafu i dogovori neki naredni sastanak, pa ću joj ja naknadno sve objasniti…
Ona priča sestri: Tako je slatko zvučao sinoć. Baš bi mi bilo žao da se danas razočara zato što nisam došla na sastanak. Idi zato ti umesto mene, predstavi se kao ja ako hoćeš, ako nećeš ne moraš – samo idi do česme, molim te…
Mlađi brat i mlađa sestra nalaze se u dogovoreno vreme na dogovorenom mestu. Oboje se predstavljaju imenima svojih starijih članova porodice. Počne priča i oni ubrzo shvate da su stvoreni jedno za drugo. Padnu i prvi poljupci!!!
Nedelju dana oni su se zabavljali pod lažnim imenima, a onda je cela zavrzlama otkrivena.
Do ovog momenta, manje-više, priča je istinita. Dalje, legenda kaže da su se “malci” (mlađi brat i sestra) uskoro i venčali.
Vozački ispit
Poligon za polaganje vozačkog ispita u Novom Beogradu. Kandidati dolaze, najčešće sa još nekim (roditeljima, prijateljima) i čekaju svoj red. Ponekom od njih s vremena na vreme prilazi jedan čovek i nešto im priča - diskretno, polušapatom, gotovo sramežljivo obarajući pogled dok govori.
„Poznajem jednog od članova komisije. Za 200 maraka mislim da bih mogao da ga ubedim da bude blag. Šta vi mislite o tome?“ Neko ga odmah otera, neko kaže da će da razmisli, ali bude i nemali broj onih koji se maše za džep. Uz novac ide i ime kandidata i dodatna priča: „Malo smo zakasnili, ali sve ću da pokušam...“ Čovek se potom odgega do ljudi iz komisije, nešto sa njima kratko priča, a onda se povlači na kraj poligona. Sačeka da vidi da li je „njegov klijent“ položio pa onda prilazi onima koji su mu platili uz dve varijante priče:
Varijanta A (ako „klijent“ položi) – „Eto, sve je dobro prošlo. Nadam se da ste zadovoljni. Rekao sam vam, moj poznanik će sve da učini. Mnogo sreće!“
Varijanta B (ako „klijent“ ne položi) – „Stvarno sam sve pokušao, ali drugi policajac iz komisije je bio tvrd, posebno zato što je kandidat učinio veliku grešku na raskrsnici...sve sam pokušao, ali danas nije išlo. Evo, vraćam vam novac.“
Naravno da dotični nikada nije ni ponudio mito policajcima iz komisije nego je vraćao novac ako bi osoba pala na ispitu, a zadržavao bi ga ukoliko „klijent“ prođe. Po nekoliko stotina maraka dnevno, puta radni dani - eto ideje kako se možda neko od novokomponovanih tajkuna obogatio (i zašto se kaže „Ne pitaj me samo kako sam zaradio prvi milion...“). Zadovoljni klijenti ovoga prevaranta nikada nisu saznali da su položili vozački „bez veze“, zasluženo.
„Poznajem jednog od članova komisije. Za 200 maraka mislim da bih mogao da ga ubedim da bude blag. Šta vi mislite o tome?“ Neko ga odmah otera, neko kaže da će da razmisli, ali bude i nemali broj onih koji se maše za džep. Uz novac ide i ime kandidata i dodatna priča: „Malo smo zakasnili, ali sve ću da pokušam...“ Čovek se potom odgega do ljudi iz komisije, nešto sa njima kratko priča, a onda se povlači na kraj poligona. Sačeka da vidi da li je „njegov klijent“ položio pa onda prilazi onima koji su mu platili uz dve varijante priče:
Varijanta A (ako „klijent“ položi) – „Eto, sve je dobro prošlo. Nadam se da ste zadovoljni. Rekao sam vam, moj poznanik će sve da učini. Mnogo sreće!“
Varijanta B (ako „klijent“ ne položi) – „Stvarno sam sve pokušao, ali drugi policajac iz komisije je bio tvrd, posebno zato što je kandidat učinio veliku grešku na raskrsnici...sve sam pokušao, ali danas nije išlo. Evo, vraćam vam novac.“
Naravno da dotični nikada nije ni ponudio mito policajcima iz komisije nego je vraćao novac ako bi osoba pala na ispitu, a zadržavao bi ga ukoliko „klijent“ prođe. Po nekoliko stotina maraka dnevno, puta radni dani - eto ideje kako se možda neko od novokomponovanih tajkuna obogatio (i zašto se kaže „Ne pitaj me samo kako sam zaradio prvi milion...“). Zadovoljni klijenti ovoga prevaranta nikada nisu saznali da su položili vozački „bez veze“, zasluženo.
Nagradna ukrštenica
Dva sata posle ponoći. U perifernoj četvrti američkog gradića sve kuće su u mraku. Totalna tišina. U jednoj od tih kuća nalazi se lopov koji vredno radi - odabrane stvari iz kuće trpa u vreću. Potpuno je opušten jer alarma nema. Kada završi sav posao otići će do frižidera i častiti sebe najlepšim delom njegovog sadržaja. To mu je običaj, neka vrsta potpisa, koji upražnjava kada je siguran da se stanari neće iznenada vratiti. U tom obredu na kraju posla on pronalazi veoma ukusne sendviče u frižideru. Seda za sto i lagano ih jede. Šteta što ne može da uključi televizor - previše je rizično. Ugleda neke novine na kraju stola. Uzima ih i vidi ukrštenicu - baš slatko, rešavaće ukrštene reči u kući koju je upravo orobio. To još nije radio!
Dve sestre se vraćaju sa piknika, ulaze u kuću i shvataju da su opljačkane. Lopov je harao po kući i uzeo im nekoliko vrednih stvari. Ipak, šteta nije veća od desetak hiljada dolara. Primećuju otvorene novine na stolu. Shvataju da je lopov uspešno rešio veoma tešku nagradnu ukrštenicu. Odlučuju da rešenje pošalju magazinu i - nedelju dana kasnije nakon izvlačenja imena najsrećnijih među najpametnijima, dobijaju specijalnu nagradu od 20 hiljada dolara. Da li je lopov čitao izveštaj iz novina i zažalio što sam nije poslao rešenu ukrštenicu autorima nagradne igre - to nikada nisu saznale. U svakom slučaju ove dve sestre su jedne od retkih žrtava pljačke koje mogu da se pohvale da su profitirale tako što su opljačkane.
Dobre prognoze ?!
Na adresu jednog Amerikanca pre 30-tak godina stiglo je pismo sledeće sadržine: U večerašnjoj utakmici između Boston Seltiksa i Njujork Niksa pobediće Seltiksi. Zaista, to se i dogodilo. Samo tri dana kasnije stiglo je novo pismo sa novom prognozom ishoda duela jedne košarkaške utakmice NBA lige. I opet – prognoza je bila dobra. Nekoliko dana kasnije stiže i treće pismo. Nova prognoza – ponovo tačna. Prekosutra stiže pismo, a u njemu sledeći tekst: Da biste i dalje bili obaveštavani o ishodima utakmica uplatite na sledeći poštanski fah 20 dolara!
Čovek je uplatio traženu sumu očekujući da se potom obogati na kladionici, ali više mu nikada nije stiglo nijedno dodatno pismo. Šta se zapravo dogodilo. Osoba koja je smislila ovu igru poslala je na 20 hiljada adresa prognozu ishoda utakmice između Bostona i Njujorka. Na 10 hiljada adresa prognoza je bila da će pobediti Boston, a na drugu polovinu adresa stizao je Njujork kao pobednik. Nakon završene utakmice u kojoj je pobedio Boston, pismo sa sledećom prognozom uputio je samo na onih 10 hiljada adresa kojima je stigla tačna prognoza. Isti sistem nepoznati je zadržao i za drugu utakmicu. Na pet hiljada “Seltiks” adresa prognozirao je pobedu jednog, a na drugu polovinu adresa poslao je prognozu sa pobedom drugog tima. Posle završene druge utakmice ostalo mu je da pošalje, po istom sistemu, dve različite prognoze na po 2500 adresa koje su do sada dobijale tačna predviđanja.
Poslednje pismo sa “predlogom” za uplatu novca poslao je na dobitnih 2500 adresa i teorijski, posle uplata, zaradio 50 hiljada dolara. Naravno, nikada nećemo saznati koliko je novca prevarant zaradio, da li je ponovo pokušao svoju igru sa nekim novim adresama, da li se oprobao i u nekoj drugoj zemlji. U svakom slučaju, ovaj istinit događaj je poslužio za lavinu urbanih legendi – na raznim krajevima sveta javljali su se razni ljudi koji su tvrdili da su dobili ovakvo pismo, ali da nisu bili ludi da uplate traženu sumu. Caka koju je smislio prevarant se prepričavala, a onda je jedno vreme zaboravljena taman toliko da nastupe plagijatori i pokušaju da na isti način steknu bogatstvo.
Čovek je uplatio traženu sumu očekujući da se potom obogati na kladionici, ali više mu nikada nije stiglo nijedno dodatno pismo. Šta se zapravo dogodilo. Osoba koja je smislila ovu igru poslala je na 20 hiljada adresa prognozu ishoda utakmice između Bostona i Njujorka. Na 10 hiljada adresa prognoza je bila da će pobediti Boston, a na drugu polovinu adresa stizao je Njujork kao pobednik. Nakon završene utakmice u kojoj je pobedio Boston, pismo sa sledećom prognozom uputio je samo na onih 10 hiljada adresa kojima je stigla tačna prognoza. Isti sistem nepoznati je zadržao i za drugu utakmicu. Na pet hiljada “Seltiks” adresa prognozirao je pobedu jednog, a na drugu polovinu adresa poslao je prognozu sa pobedom drugog tima. Posle završene druge utakmice ostalo mu je da pošalje, po istom sistemu, dve različite prognoze na po 2500 adresa koje su do sada dobijale tačna predviđanja.
Poslednje pismo sa “predlogom” za uplatu novca poslao je na dobitnih 2500 adresa i teorijski, posle uplata, zaradio 50 hiljada dolara. Naravno, nikada nećemo saznati koliko je novca prevarant zaradio, da li je ponovo pokušao svoju igru sa nekim novim adresama, da li se oprobao i u nekoj drugoj zemlji. U svakom slučaju, ovaj istinit događaj je poslužio za lavinu urbanih legendi – na raznim krajevima sveta javljali su se razni ljudi koji su tvrdili da su dobili ovakvo pismo, ali da nisu bili ludi da uplate traženu sumu. Caka koju je smislio prevarant se prepričavala, a onda je jedno vreme zaboravljena taman toliko da nastupe plagijatori i pokušaju da na isti način steknu bogatstvo.
Rođendan
Devojka želi da ode na jednu proslavu na kojoj će biti i dečko u kojeg je zaljubljena. Međutim, roditelji je ne puštaju. Ona uspeva da se iskrade iz kuće i da krišom ode na proslavu. Ostaje tamo ne više od pola sata, a onda je spopada griža savesti zbog toga što nije poslušala majku i oca i ona moli dotičnog dečka da je odbaci do njene kuće. On je prilično popio, ali ipak pristaje. Na putu ka kući oni se sudare sa vozilom koje im je dolazilo u susret. Mladić pogine, a devojka ostane živa. Dvoje putnika iz drugog automobila takođe poginu – bili su to roditelji devojke koji su otkrili njeno bekstvo iz kuće i potom pošli da je traže.
Braća ginu , braća ubijaju
Čovek vozi automobil. Žuri. Dolazi do raskrsnice. Trebalo bi da skrene desno, a na semaforu mu je uslovno zeleno (zelena strelica koja pokazuje da može da skrene desno ukoliko nema saobraćaja sa leve strane). Vozač skreće prilično brzo i odjednom ugleda kako mu u susret dolazi kamion koji ide levom trakom jer upravo obilazi autobus u desnoj traci. Sudar je bio neizbežan. Vozač automobila ostaje na mestu mrtav.
U isto vreme nekoliko stotina kilometara dalje još jedan vozač na sličnoj raskrsnici skreće desno. Odjednom ugleda kamion koji je bez razloga prešao u levu traku i koji mu dolazi u susret ogromnom brzinom. Sudar je bio neminovan. Vozač automobila gine.
Kasnije će se ispostaviti da su vozači oba automobila bila blzanci. Reč je o braći koji su poginuli maltene u istom trenutku, na gotovo isti način. Delilo ih je samo nešto više od 200 km prostora. Inače, ovi slučajevi su se dogodili u dva manja mesta u Nemačkoj.
I tu se priča ne završava. Vozači oba teretna vozila (kamion i kamionet) takođe su bila braća, doduše ne i blizanci. Oba su preživela. Prvi je tvrdio da mu je to prvi put u životu da je pokušao da obiđe autobus na raskrsnici, a drugi nije mogao da objasni zašto je odjednom sa svojim vozilom prešao na levu stranu.
Ni ovde se priča ne završava. Utvrđeno je da su očevi i poginule i preživele braće bili pripadnici nemačke vojske koja se 1944. godine povlačila pred savezničkim snagama. Jedan od njih je u bici na Ardenima poginuo pod sumnjivim okolnostima – smatralo se da je nastradao od tzv. "prijateljske vatre" (metka koji je ispalio neki drugi nemački vojnik). Drugi vojnik (otac braće koja su vozila automobile) se nekoliko godina posle rata ubio ostavljajući iza sebe oproštajno pismo u kojem je priznao da je u vreme rata učinio neoprostiv zločin, ne objašnjavajući tačno šta se dogodilo. Ispalo je da "grehovi otaca padaju na sinove" baš kao što često tvrde pripadnici crkve.
U isto vreme nekoliko stotina kilometara dalje još jedan vozač na sličnoj raskrsnici skreće desno. Odjednom ugleda kamion koji je bez razloga prešao u levu traku i koji mu dolazi u susret ogromnom brzinom. Sudar je bio neminovan. Vozač automobila gine.
Kasnije će se ispostaviti da su vozači oba automobila bila blzanci. Reč je o braći koji su poginuli maltene u istom trenutku, na gotovo isti način. Delilo ih je samo nešto više od 200 km prostora. Inače, ovi slučajevi su se dogodili u dva manja mesta u Nemačkoj.
I tu se priča ne završava. Vozači oba teretna vozila (kamion i kamionet) takođe su bila braća, doduše ne i blizanci. Oba su preživela. Prvi je tvrdio da mu je to prvi put u životu da je pokušao da obiđe autobus na raskrsnici, a drugi nije mogao da objasni zašto je odjednom sa svojim vozilom prešao na levu stranu.
Ni ovde se priča ne završava. Utvrđeno je da su očevi i poginule i preživele braće bili pripadnici nemačke vojske koja se 1944. godine povlačila pred savezničkim snagama. Jedan od njih je u bici na Ardenima poginuo pod sumnjivim okolnostima – smatralo se da je nastradao od tzv. "prijateljske vatre" (metka koji je ispalio neki drugi nemački vojnik). Drugi vojnik (otac braće koja su vozila automobile) se nekoliko godina posle rata ubio ostavljajući iza sebe oproštajno pismo u kojem je priznao da je u vreme rata učinio neoprostiv zločin, ne objašnjavajući tačno šta se dogodilo. Ispalo je da "grehovi otaca padaju na sinove" baš kao što često tvrde pripadnici crkve.
Пријавите се на:
Постови (Atom)