Titanik

Dvoje mladih ljudi radilu su u jednoj beogradskoj dnevnoj novini. U opštoj svakodnevnoj gunguli, buci i gužvi u redakciji, primetili su jedno drugo i prilično dugo očijukali, ali bez ikakvog rezultata. Jednoga dana mladić skupi hrabrost i pozove koleginicu u bioskop. Ona, naravno, pristane. U mraku dvorane nije se ništa dogodilo. Posle projekcije momak je pozva na piće. Odoše u kafić. Ni tamo se nije dogodilo ama baš ništa. Oboje nervozni. Izjava ljubavi visi u vazduhu, ali... 

Sada mladić predloži da odu kolima i provozaju se Adom (Ciganlijom). Devojka pristade. Sledi vožnja kolima po mraku Ade. U tišini. Mladić je nervozan, nikako da sakupi hrabrost i izjavi joj ljubav. Devojka u iščekivanju, prepustila mu je inicijativu, ništa se ne događa, već je pomalo razočarana. U jednom momentu ona ga, videvši da se ništa neće dogoditi, zamoli da je odveze do kuće. On samo klimnu glavom i nervozno pritisnu papučicu gasa. (Da li sam napomenuo da je bilo proleće, da su kiše padale neprestano, da je opasno porastao vodostaj Save?). Automobil poskoči, ona za trenutak izgubi kontrolu nad volanom i kola prođoše kroz neku travuljinu pored puta. A onda se zaustaviše i na iznenađenje mladog para počeše da tonu! 

Automobil je upao u poplavljeni deo pored puta tako naglo da se našao u ulozi čamca, ali, pošto nije zamišljen kao čamac, odmah je potražio dno reke. Unutrašnjost vozila je počela da se puni vodom. Devojka pogleda mladića očajnim pogledom. On joj pogled uzvrati, promrmlja nešto, zagrli je i – poljubi. Ova "titanik veza" počela je upravo na ovaj način. Ko zna da li bi oni ikada počeli da se zabavljaju da vodostaj nije učinio svoje! Zato, pamet u glavu, proverite ovih dana nivo reke u svom gradu i pozovite u šetnju "osobu koju planirate da maznete" .