Letnje veče. Pljusak u Beogradu. Junak ove priče je mladić koji je na glavu navukao kapuljaču svoje jakne i kreće se centrom grada. Odjednom, on oseti strahovit pritisak u stomaku. Očigledno, pod hitno mora da nađe neki toalet. Međutim, kao za inat, ne može da se seti nijednog u blizini. Creva pritisla i u očaju on ulazi u jedan haustor, odlazi do najtamnijeg mesta u prolazu, brzo spušta pantalone, čučne i počne da se olakšava. U tom momentu otvaraju se jedna vrata na metar od nesrećnika. Holivudski bleštava svetlost obasja njegovu čučeću (ne)priliku, a kroz vrata nahrupi mnoštvo ljudi - naime, u bioskopu je upravo završena predstava i posetioci izlaze na stražnja vrata!
Šta radi naš junak. U magnovenju, ne mogavši da prestane sa svojom „radnjom“ on podigne kapuljaču preko glave i nastavi sa pražnjenjem creva. Da li možete da zamislite kako to radite dok desetine ljudi, lepo obučenih, doteranih, namirisanih, prolazi pored vas i zagleda vas kako čučite i stenjete, „ostavljajući deo sebe“ ispred izlaza iz bioskopa? Bar vas nisu prepoznali, i to je nešto! Nije to bio prvi put da neko obavlja nuždu u ovom prolazu, ali je bila premijera ovakvog događaja baš u trenutku kada je završen film!
Šta radi naš junak. U magnovenju, ne mogavši da prestane sa svojom „radnjom“ on podigne kapuljaču preko glave i nastavi sa pražnjenjem creva. Da li možete da zamislite kako to radite dok desetine ljudi, lepo obučenih, doteranih, namirisanih, prolazi pored vas i zagleda vas kako čučite i stenjete, „ostavljajući deo sebe“ ispred izlaza iz bioskopa? Bar vas nisu prepoznali, i to je nešto! Nije to bio prvi put da neko obavlja nuždu u ovom prolazu, ali je bila premijera ovakvog događaja baš u trenutku kada je završen film!
Нема коментара:
Постави коментар