Prijatni razgovor s taksistom

Čovek izlazi iz restorana u kojem je imao zakazan poslovni sastanak u ranim večernjim satima. Razočaran je. Njegov poslovni partner je u poslednji čas otakazao viđenje. Odlučuje zato da uzme taksi i vrati se kući. Tamo ga čeka žena koju je pre nepunih sat vremena razočarao iznenadnim odlaskom. Sada će je prijatno iznenaditi brzim povratkom, razmišljao je. Na jednoj raskrsnici on podigne ruku i pred njim se zaustavlja taksi vozilo. On ulazi.

Taksista: Dokle idemo, gospodine?

Putnik: Novi Beograd.

Taksista: Novi Beograd? Odlično. Savršeno mi odgovara!

Putnik: Stanujete tamo?

Taksista (posle nekoliko sekundi ćutanja prigušeno se nasmeja): Ne baš. Ali, tamo živi gospođa koju povremeno posećujem onako, rekreativno.

Putnik (i on se smeši): Mislite na ljubavnicu. Lepo, lepo...

Taksista (odjednom provali iz njega bujica): Ma to je žena neviđena. Ni sa kim u životu nisam imao bolji seks. Slučajno sam je upoznao baš u ovom vozilu, ima već nekoliko godina. Udata je, ali je muž neki ***, neki od onih tipova koji glume veliki biznis, a u isto vreme ne znaju da j... , da prostite. I tako, ona je usamljena, vreme joj prolazi, rešila je da nešto preduzme i da se potpuno pusti u promet! Razumete, ja mu dođem kao dobročinitelj, u stvari! Baš...

Putnik (i dalje se smeje i upada mu u reč): ...To znači da sam i ja dobročinitelj pošto vas sada vodim baš u tom smeru!

Taksista: Da, da. Baš maločas smo se čuli. Pozvao je ja telefonom i ona reče da joj je baš maločas muž negde izašao. Neće doći celo veče. Prilika za još jedan nezaboravni doživljaj. Ima da se trese celi sprat! Nego, gde idemo u Novi Beograd, gospodine? Da znam gde da skrenem posle mosta.

Putnik: Oprostite, zaboravih da vam kažem. Idemo u blokove. Blok 70, tačnije.

Taksista: Sedamdeseti blok?! Pa to je neverovatno. I ona tamo živi. Vi ste gospodine moja srećna zvezda večeras. Kažite mi ulicu – Brigade ili Gagarina?

Putnik: Do Jurija Gagarina 167!

Taksista: 167?! Pa mi ćemo zajedno da izađemo.

Putnik: Šta?! Nije valjda taj broj. Pa možda je poznajem. Na kom spratu živi?

Taksista: Deveti sprat, gospodine. Devet je moj srećan broj.

Putnik (odjednom ućuta, a onda nesigurno promuca): Da li se zove Dana?

Taksista: Dana, vala! Znaš je? Nemoguće! Jesi li je i ti kresao?

Putnik: To mi je žena!!!