Spikeri koji su radili na "Stereorami" uglavnom su bili dežurni spikeri na Prvom programu Radio Beograda (znači: poznate face) i svraćali su (kada su već tu, u studiju pored onog iz kojeg se emituje "Stereorama") do pomenutog programa samo da bi najavili ili odjavili delo klasične muzike koje je bilo predviđeno za emitovanje. Jednog dana, spikerka koja je ušla na tih 20-ak sekundi u studio nije ni obratila pažnju na tekst pre čitanja. Kao iskusni "profić", čim se uključilo svetlo "on the air" krenula je da čita: "Slušali ste Petu Betovenovu simfoniju u izvođenju Berlinske filharmonije, pod dirigentskom palicom Efraima Kurca..." Zaprepašćeno je zastala, shvatajući šta je pročitala. Odmah je, kao profesionalac, pokušala da ispravi stvar i nastavila je: "Oprostite, dragi slušaoci. Dakle, dirigent je bio Efraim ***!" (Tonac pada pod miksetu od smeha, haos.) U stvari, poznati dirigent se zvao Efraim Kurc i nikakvih problema ne bi bilo da je osoba koja je pisala tekst vodila računa o tome. Pokušavajući da ispravi grešku, spikerka se još više zakopala.
Jedna njena koleginica sa programa 202, kažu, rutinski je upitala tonskog realizatora programa koji je naziv pesme koja je bila hit 202 i trebalo je da bude puštena za 10-ak sekundi. Tonac (šaleći se) reče: "Ko me to tuca na vratima i grupa 777" (reč je bila o pesmi "Ko mi to kuca na vratima"). Sekund kasnije, spikerka je automatski, ni za trenutak ne shvatajući šta govori, rekla to što je malopre čula!
Poslednja priča (legenda) za danas je isto sa Beograda 202. Reč je situaciji u kojoj se jedan novinar sakrio ispod voditeljskog stola u studiju iz kojeg je njegov kolega trebalo da pročita vesti ("Teleks 202") za nekoliko minuta. Kada je dotični ušao u studio, seo je za sto i sačekao da se uključi svetlo koje je označavalo da se nalazi u programu. Duboko je udahnuo vazduh delić sekunde pre nego što će započeti čitanje, a u tom momentu osetio je kako ga je neko jako ugrizao za nogu. Naravno, ni ne pomišljate da tako nešto može da vam se desi i stoga – sve što su slušaoci čuli nakon signala teleksa bilo je jedno: AAAAAAARRRGGGH (zvuk koji je podsećao na krik nadraženog irvasa). Priča kaže da je ovo bio i "najkraći teleks" u istoriji 202...
Jedna njena koleginica sa programa 202, kažu, rutinski je upitala tonskog realizatora programa koji je naziv pesme koja je bila hit 202 i trebalo je da bude puštena za 10-ak sekundi. Tonac (šaleći se) reče: "Ko me to tuca na vratima i grupa 777" (reč je bila o pesmi "Ko mi to kuca na vratima"). Sekund kasnije, spikerka je automatski, ni za trenutak ne shvatajući šta govori, rekla to što je malopre čula!
Poslednja priča (legenda) za danas je isto sa Beograda 202. Reč je situaciji u kojoj se jedan novinar sakrio ispod voditeljskog stola u studiju iz kojeg je njegov kolega trebalo da pročita vesti ("Teleks 202") za nekoliko minuta. Kada je dotični ušao u studio, seo je za sto i sačekao da se uključi svetlo koje je označavalo da se nalazi u programu. Duboko je udahnuo vazduh delić sekunde pre nego što će započeti čitanje, a u tom momentu osetio je kako ga je neko jako ugrizao za nogu. Naravno, ni ne pomišljate da tako nešto može da vam se desi i stoga – sve što su slušaoci čuli nakon signala teleksa bilo je jedno: AAAAAAARRRGGGH (zvuk koji je podsećao na krik nadraženog irvasa). Priča kaže da je ovo bio i "najkraći teleks" u istoriji 202...
Нема коментара:
Постави коментар