Закон облог трбуха

ЗАКОН ОБЛОГ ТРБУХА

Младенци у српском народу, баш као и у многим другим, горе од жеље да сазнају кога су зачели, кћерку или сина. Нестрпљење да се што пре открије пол плода у утроби мајке у древној култури Срба, која разумљиво не зна за ултразвук, довело је до обиља разноврсних магијских поступака којима је циљ да се још у трудноћи реши загонетка пола будућег детета 

Народ се никад не мири с ограничењима разума и на све начине покушава да докучи шта га чека у будућности. Ако нема поузданих метода предвиђања, остаје да се гата, да се на основу „читања” неких тајних знакова, знамења, погађа будући исход неког животно важног збивања. Тако, рецимо, девојка дозрела за удају умире од жеље да сазна да ли ће се ускоро удати; тежак болесник с нестрпљењем и зебњом жели да зна да ли ће оздравити, а старац да наслути да ли је смрт близу.
Знакови на основу којих се прориче пол детета, разумљиво, најчешће су извесне промене у спољашњем изгледу труднице. Правила за дешифровање знакова пола још нерођеног детета, мада могу да изгледају произвољна, чудна, строго су одређена и заснивају се на древној логици магијског мишљења. Наиме, иза разноликих правила одгонетања „бесмислених” знакова скривају се основне антиномије: лево-десно, округло-шиљато, доле-горе, симболички повезане са супротношћу женско-мушко. Ову „логику” понајбоље ће показати следећи примери гатања.

Утицај бркова

Ако је трудници трбух обао, онда ће родити женско; а ако је испупчен и на средини шиљаст, родиће мушко дете, верују у бољевачком срезу. Ако се дете у утроби чешће и јаче миче на десном боку, онда је мушко; а ако ли слабије и ређе на левом боку, онда је женско (Беговић, Живот Срба граничара). Кад је трудници дебља горња усна, сматра се да ће родити мушко дете, а кад је дебља доња – женско. У Црној Гори верују да „која жена кад је бређа поружни родиће ђетића”. А у Бољевцу кажу да ако је трудница пегава у лицу, родиће мушко, а ако није – женско дете. Кад жену пред порођај боле крста, сматра се да ће родити мушко, а кад је боли трбух – женско.
Осим спољашњег изгледа, за предвиђање пола детета важно је и понашање труднице. Ако она тешко устаје, биће женско дете, а ако се диже лако, без подупирања, биће мушко, верују у Поповцу. Ако је трудница на раду трома, лења, родиће женско, а ако није, биће мушко, сматрају у хомољском срезу. Верује се да ако трудница обично спава на десној страни, родиће мушко, а ако на левој, онда женско дете. И по томе шта трудница сања, може се открити пол детета у утроби. Кад трудница сања оружје, родиће сина (С. М. Љубиша, Причања Вука Дојчевића).
У трудноћи жена промени и укус у погледу хране, па је и то, по веровању, знак пола детета. У Црној Гори – где се сматра да бременитој жени којој се гади млеко следује мушко дете – труднице се обично хвале: „Мени је млијеко омрзло ка’ да је отров.”
За предвиђање пола детета веома је важно и то кад, како и где дете први пут промрда у стомаку, односно тренутак кад се трудница „осети”. Ако жена осети да јој дете први пут „заигра” на десној страни, онда ће родити мушко, а ако на левој, онда женско дете. Ако трудница „осети” дете у среду, петак, суботу, недељу, биће женско, а ако у понедељак, уторак или четвртак, биће мушко дете. Ако трудница први пут „осети” дете у кући – биће мушко, а ако ван куће – женско. Кад се дете први пут помери у стомаку у четвртом месецу, верује се да ће бити женско, а ако се то деси у петом месецу, биће мушко.
Гата се и по томе колико трудница дуго носи дете у утроби. Верује се да се женско дете рађа раније, пре рока, док се мушко пренесе.
Занимљиво, гата се и на основу неких знакова који се појављују на мужу за време женине трудноће. У Поповцу верују да ако је муж за време женине трудноће одебљао жена ће родити мушко, а ако је смршао, родиће му женско дете. Ако је мужу већи десни брк, добиће мушко дете, а ако му је већи леви, женско (Врчевић, Народно сујевјерије). А некад се гата и на основу изгледа рођака труднице. Тако, на пример, кад неком рођаку труднице изађе чмичак на горњем капку, она ће родити мушко, а ако изађе на доњем, женско дете.

Десно или лево

Гатати се може према неким знаковима који се спонтано јављају, али може се и намерно створити извесна прилика, као нека врста магијске пробе, у сврху прорицања. То значи да знатижељне труднице или неко од ближњих, с циљем да открију пол нерођеног детета, изводе извесне поступке чији ће исход указати хоће ли дете бити мушко или женско. Ево једног таквог магијског поступка: „Која је (трудница) рада да зна: носи ли мушко или женско, та нађе у башти две дугачке и једнаке травке, намени једну на мушко а другу на женско, па онда до пола обе прегризе. Кад сутра дође, која буде већа – мушка или женска – онакво ће дете бити” (Милићевић, Живот Срба сељака). На Косову трудници протуре јаје кроз кошуљу па гледају како ће да падне на земљу: ако падне на врх – биће мушко, а ако не, родиће женско дете (Вукановић, Срби на Косову).
„Тестирање” пола детета негде се врши још на свадби. Тако, на пример, у ђевђелијској кази, кад свекар с колом уђе у кућу, онда онај што удара у бубањ баци увис палицу и каже: „Ваја гудина винчајне – дугудина крштејне!” Ако палица падне „бутурник” (усправно), дете ће бити мушко, а ако падне „кал’п” (положено), то је знак да ће бити женско (Тановић, Српски народни обичаји у Ђевђелијској Кази). Кад неко упита трудницу какво дете носи у стомаку, па ако се она тада зацрвени, биће женско, а ако не, мушко. У Црној Гори, кад је жена трудна, бацају мехур од рибе у огањ, па ако он пукне праском, сматрају да ће дете бити мушко, а ако не – женско. У истом крају трудница себи гата тако што растопљено олово излије на плочу, па ако се оно разлије „на дуље” (у виду змије) – биће мушко, а ако на широко – родиће женско дете.

Маказе или нож, уста или нос

О полу детета у различитим крајевима Србије често се гата овако: Кад трудна жена изађе из собе напоље, онда нека комшика метне на клупу или кревет испод поњаве или ћилима на једно место нож а на друго маказе, али тако да трудна жена о томе не зна. Затим је зовне и каже јој да седне. Ако трудна жена седне на нож, онда се верује да ће родити мушко; ако седне на маказе, онда женско.
Веома честа је и оваква магијска проба: Дође комшика трудној жени и неприметно јој метне мало соли на главу и пази за шта ће се пре трудна жена ухватити, да ли за уста или за нос. Ако се прво ухвати за уста, родиће женско, ако се прво ухвати за нос, родиће мушко. У крушевачком крају муж метне својој трудној жени мало соли под јастук, па ујутру пази које ће име прво споменути: ако спомене мушко име, родиће сина, а ако женско, родиће кћер.
Ако на крају све ово сажмемо и издвојимо супротности које стоје иза ових разноврсних поступака гатања о полу детета, онда ћемо као кључ за одгонетање добити два низа атрибута. Мушки атрибути су: десно – горе – усправно – дугачко – унутра (у кући), дебело – шиљасто – немирно итд, а женски су: лево – доле – положено – широко – напољу – ван куће – округло – мршаво – мирно итд. Предмети или делови тела на основу којих се гата такође имају значење мушког, односно женског симбола. Мушки симболи су: оружје, нож, нос итд., а женски: маказе, уста и слично .

Аутор: 

 Жарко Требјешанин

Илустровао: 

 Добросав Боб Живковић

број: 

• 3018  , Политикин Забавник 

„НЕ ВАЉА СЕ” У ТРУДНОЋИ

„НЕ ВАЉА СЕ” У ТРУДНОЋИ

Да би родила здраво дете, трудници су у Србији некада биле забрањене многе ствари – од кретања у одређено време, одлазака на извесна „опасна” места, додир с неким предметима, узимање одређене хране, па све до извесних осећања

    За трудну жену је опасно кретање ван куће, нарочито у одређено време, као и кретање по неким опасним местима. Од Божића до Богојављења су некрштени дани, па је опасно да иде изван куће јер се тада јављају вештице, караконџуле и друга страшна бића. Трудници се строго забрањује да иде из куће ноћу, јер тада „свака нечастива сила има власт, и може наудити човеку који се у то време нађе” (Милићевић, Живот Срба сељака). Ако иде ноћу, може да „нагази” на виле, па да јој се од тога одузме рука, нога или да онеми, а дете које роди било би исто тако оштећено.
    Постоји низ „лоших”, нечистих места којих жена „у блаженом стању” мора да се клони да би имала здрав пород. Трудница не сме да иде преко раскрснице, да не би „нагазила” на зло, а не ваља ни да иде преко поздера (отпаци од конопље), да јој дете не би добило оспе по телу (Грбић, Српски народни обичаји из среза Бољевачког). Њој је строго забрањено да иде на гробље, дрвљаник, гувно, сметлиште и уопште на сва „нечиста”, „опасна” места, где се може лако „награисати”. На тим местима се сабирају зли духови, вештице, виле, прикојасе, вампири и друга демонска бића, која могу нанети штету нерођеном детету. За трудницу је опасан и одлазак у село, на саборе, славе, свадбе, прела и села, јер где има више људи могуће је да наиђе на особу с „урокљивим” погледом. 
Забрањене радње и храна

    За трудну жену постоји велики број радњи које не сме да чини. Она не сме да гледа како жене везују конопце на разбоју, јер ће се детету везати пупчана врпца. Не сме да слуша кад крчи марвинче приликом клања, јер ће јој дете хркати кад спава. Распрострањено је веровање да трудница не сме да вади зубе јер јој дете може умрети, односно патиће од зубобоље кад одрасте (Милосављевић, Српски народни обичаји из среза Хомољског). „Не ваља се” и да се љуља на љуљашци, јер ће јој дете патити од несанице. Не ваља да фарба пређу, јер ће јој дете бити жуто; да се увече огледа, јер ће јој дете бити разроко. Трудница не сме ни било шта да украде, иначе ће њено дете имати белегу истог облика као и украдена ствар (јабука, трешња и слично), и то на оном месту на телу које је она прво пипнула. Ако, ипак, украде, она мора брзо руком да додирне земљу, да би тако неутралисала штетно дејство. 



    Велики број забрана односи се на узимање одређене врсте хране. Трудница не сме да једе: сувише зачињена и љута јела, да јој не би дете било љуто (напрасито), а ни главу од рибе, да дете не би имало вртоглавицу. „Не ваља се” да трудница једе зечетину јер ће јој дете бити разроко, односно имати „дрхтавицу”. Трудница такође не сме да једе „начето” месо. Вук пише: „Приповедају кад жена трудна једе месо од овце, или од козе, коју је вук јео, онда по њезином дјетету кад се роди, изиђу некакве ране које се зову вукоједина.” (Српски рјечник) Бременита жена не сме да једе „наједено” или црвљиво воће јер ће после детету излазити ране по телу које тешко зарастају. Ако трудница поједе рибу, верује се да јој дете дуго неће проговорити, а ако поједе кокошији желудац, дете ће имати велика и модра уста. Ове забране заснивају се на веровању да се уношењем одређене хране магијски уносе и карактеристике те хране. 

Животиње и људи

    Додир труднице с одређеним животињама може, верује се, да има негативне последице по дете које ће родити. Зато постоје забране која спречавају додир трудне жене с њима. За трудницу је веома опасно да сретне са змијом. Трудница се, пише Милићевић, „чува да не види змију, јер ће јој дете бити шарено”. Негде, опет, мисле да ће у том случају дете бити „вечито хладно као змија”. У Бољевцу верују: ако змија пређе пут трудници, дете које роди брзо ће умрети. А ако трудница гледа кад убијају змију, онда ће јој дете „плазити језик као змија” (Миодраговић, Народна педагогија). Трудница не сме да се сретне с мечком, јер дете може постати звер, односно имати по телу густе длаке и бити тромо као мечка. 
    За трудницу је посебно опасно да сретне богаља или ментално заосталу особу, односно човека с неким недостатком. Довољно је да трудница само види наказу, па ће родити наказно дете, а ако се подсмева човеку с неком маном, онда ће јој и дете бити такво. Како пише Тројановић: „Кад се пред трудном женом изненадно појави нека људска наказа, као кљаст (у руке), богаљ... верује се да ће у њој зачеднуто дете исти изглед примити. Чак трудна жена пази да не сусретне никога ни с мањом телесном маном, као неког са зечијом (расеченом) усном, па избегава и оног с опекотинама по лицу, па оног који нахрамљује, затим човека јако космата, жену обрвачу (с јаким обрвама), па и онога коме је лице местимице јако длакаво, особито ровашеног – с једном јаком обрвом а другом слабијом.” Ако случајно угледа наказу, најбоље је да брзо руком додирне земљу како би се избегла опасност по дете. 
Предмети и „нечисте” материје

   „Не ваља се” да трудница вретеном чачка уши, јер ће дете болети уши; не ваља да се провлачи испод конопца, да јој се дете не би родило с повојем, па би се при рођењу могло угушити. Посебно је за трудницу опасан додир с било којом врстом оружја. Трудници је забрањено да гледа пожар, да не би дете добило „црвене оспе по телу” или „огорелине” (ране по телу) или „жараво лице” или „црвену косу” (Грђић Бјелокосић, Из народа и о народу). Носећа жена не сме да гази мутну воду јер ће дете, верује се у Хомољу, бити блесаво. 
    За трудну жену опасно је да дође у додир с мртвацем и предметима из култа мртвих, јер то може да има кобне последице по дете. Ако трудница види мртваца, верује се да ће родити мртво дете или ће оно бити „жуто”, „збрчкано у лицу”, односно „бледо као мртвац”. Не сме да иде на погреб, да не би родила мртво дете. Трудна жена не ваља ни да пали воштанице за душу покојника, а не ваља ни да гледа у празан гроб, јер ће дете целог свог века „бити бледо и болешљиво”.
    Трудници је забрањено и да доживљава одређене, углавном штетне емоције, као што су жалост, страх и љутња. Верује се да „ако трудница за време трудноће плаче, или буде тужна, дете ће стално плакати и бити тужно”. Она, кажу у Хомољу, не треба да жали за покојником, „јер жаљење слути детету што је у утроби зло, а њој, опет, да буде жалосна до века”. За трудницу и плод посебно је опасно ако она доживљава снажан страх. Зато јој је и забрањено да гледа језиве призоре: клање стоке, пожар, туче, наказе и слично. Мора да избегава и љутњу, јер и то „шкоди детету”. 
    У овим забранама које штите трудницу од стресова,
мешају се магијске и ментално-хигијенске мере. Табу прописи у трудноћи имају за циљ да елиминишу негативне емоције, али и свако јако психичко узбуђење, као што су чуђење или велика радост. Вероватно је њихов крајњи циљ да сачувају емоционалну и психичку равнотежу труднице, а тиме и здравље детета.          

Аутор: 

 Жарко Требјешанин

Илустровао: 

 Добросав Боб Живковић

број: 

• 3019 , Политикин Забавник