ЉУБАВ, НЕСЕБИЧНОСТ
Стара афричка прича говори о томе да је у љубави много тога недоречено, а можда и скривено
редњошколка
из Баната пише нам да се нашла пред недоумицом коју види као врло
важну, можда чак и животну одлуку. Наиме, два момка јој се тренутно
удварају, а она не може да одлучи који јој је милији. Моли нас да јој
помогнемо. Али како? Сматрајући
да је у оваквој прилици немогуће давати савете, будући да је меру
опрезности, као и одважности у љубави тешко и глупо икоме наметнути,
одлучили смо да бар препричамо једну кратку, древну афричку легенду која
говори о мудрој кћери неименованог владара и о томе на који начин је
нашла најбољег мужа.Треба имати на уму да је свака легенда, попут бајке, прича са поуком, те ни ову не би ваљало баш дословно схватити и кренути истим путем као измишљена, легендарна афричка принцеза. Осим што је повест о љубавним осећањима, прича говори и о вези између љубави и себичности, односно несебичности, као и о томе да и у љубави много тога остаје недоречено и – скривено. Што је чини још занимљивијом!
Дакле, у древна времена у Африци је живео владар који је имао кћерку. Та девојка била је тако лепа и добра, да је није волео само њен отац, већ сви који су икада имали прилике да је упознају. Када се задевојчила и куцнуо час за удају, у кућу афричког владара почели су да долазе просци. Како налажу обичаји, доносили су скупоцене дарове: дијаманте, најлепше тканине, језгра коле...
Међутим, девојка никако није могла да одлучи. Њено срце као да није одговарало ниједним јединим трептајем. Напослетку је помислила да ће је отац натерати да се уда за просца који се њему највише буде допао. Зато га је упитала:
„Коме ћеш ме драги оче предати?”
„Не знам...” – одговорио је и сам помало збуњен. „Мислим да ћу теби препустити одлуку. Довољно си мудра. Изабраћеш боље од мене”.
„Онда нека буде овако!”, предложила је принцеза. „Разгласи свима да ме је ујела змија и да сам умрла. Сви будите тобоже ожалошћени. Нека там-тамови свирају тужбалице и нека сви играју посмртне плесове. Онда ћемо јасно видети шта ће да се догоди.”
Владар је удовољио кћеркиној жељи. Тужна вест одјекнула је попут грома. У околним селима сви су занемели. Неки су и плакали, мислећи да су остали без лепе и паметне принцезе...
ад
ето ти пред кућом владара и дојучерашњих просаца. Изразили су жаљење
што је принцеза умрла, али су ипак желели да им отац врати накит и
остале скупоцене поклоне којима су обасипали његову кћерку. Јер, чему ће
јој служити? Ње више нема... Афрички краљ је свима изашао у сусрет.
Вратио је дарове који су донедавно били залог за руку његове кћерке.
Наслутио је колико је његова наследница мудра.После свих, срамежљиво се појавио један младић скромног изгледа. Лица влажног од суза, кроз јецај је рекао афричком краљу:
„Ох, господару, толико сам тужан. Не могу ни да изразим своју тугу. Сиромашан сам, али сам ипак скупио новац за ове лепе тканине. Нека припадну оној коју сам тајно највише волео. Био сам уверен да нисам достојан тако лепе, паметне и богате девојке. Волео бих више од свега да и у гробу буде лепша од осталих, као и док је са нама била на овом свету. Ту су и зрна коле која ће јој дати снагу да издржи далеки пут...”
Владар је био ганут. Није могао да издржи и рекао је младићу:
„Сада ћу вам рећи нешто што свакако не очекујете. Моју кћерку уопште није ујела змија. Она је жива и здрава. Мислим чак и да се одлучила за кога ће се удати!”
Убрзо је прослављено венчање. Принцеза је била срећна што се удала за доброг и скромног младића који је искрено и несебично волео. Остали просци никада се више нису појавили. Вероватно су кренули у неке нове потраге за новим невестама. Можда су и нашли неку која није стављала на пробу њихову несебичност. Или испитивала да ли је можда неко воли, али тајно.
Аутор:
M. O. - 3174 , Politikin Zabavnik
