Radio 202 , drugi put

Spiker – voditelj u radiju Beograd 202 dobija tekst teleksa koji bi trebalo da pročita za desetak minuta u program. Bilo je to prilično davno, pre više od 20 godina, u vreme kada se mnogo vodilo računa o tome da se slučajno ne pogreši ne samo u tekstu već i u akcentu pojedinih reči u vestima. A telex 202. bila je jedina zvanična informacija o zbivanjima u zemlji i svetu i emitovana je na svaka tri sata. 

Elem, prva vest u tek dobijenom tekstu teleksa glasila je: Sinoć, oko 19 sati i 30 minuta Turci su se iskrcali na Kipru. Spiker je počeo pažljivo da pregleda ceo tekst kada mu odjednom tonski realizator programa (tonac), koji je uvek dobijao kopiju teksta radi uspešne realizacije priloga, dobaci: Pazi da ne pročitaš »kurci« umesto »Turci«. 

Spiker mu odgovori: Nemoj da mi to ubacuješ u glavu jer bih mogao da prođem kao reporter koji je u program rekao Milka Šarplaninc! ( I zaista, jedan reporter je pre samo mesec dana na pitanja kolega iz redakcije »odakle se danas direktno uključuje u program« stalno odgovarao »Idem kod Milke Šarplaninc«. 

Tadašnja predsednica vlade, veoma uvažena, zvala se Milka Planinc, ali je reporter usled stalnog zbijanja šale, dekoncentrisan, uživo rekao Šarplaninc. Nije to mnogo ljudi zapazilo, ali je primetio urednik i reporter je bio suspendovan na dva meseca).

Vratimo se našim junacima iz događaja koji smo počeli da opisujemo. Tonac, oduševljen što može da zafrkava spikera, nastavi da mu stalno ponavlja: Pazi da slučajno ne izgovoriš »kurci« u program. Spiker uđe u voditeljsku sobu, stavi slušalice, a tonac mu u slušalice preko interfona još jednom uputi istu opomenu. Krene signal teleksa – za desetak sekundi spiker treba da počne da čita tekst. Tonac još jednom, putem interfona, reče spikeru ono što je mogao da čuje samo on u slušalicama, a ne i publika: Pazi da ne kažeš »kurci« u program! 

Završi se signal, tonac uključi mikrofon i nastade tajac. Jedna sekunda, dve, tri – ovo je u direktnom programu na radiju prilično dramatična tišina! Napokon, začu se glas spikera koji je otegnuto i usporeno, trudeći se da slučajno ne pogreši, čitao tekst: Sinoć...oko 19 sati...i trideset minuta... T U R C I (oduševljen što nije pogrešio on pokazuje toncu kroz providno staklo studija srednji prst, digne pogled prema njemu i nastavi napamet da završava rečenicu) S U  S E  I S P R C A L I  N A  K I T R U! 

Televizijski lapsusi

"Dobro veče, dragi gledaoci. Za večeras smo vam pripremili bogat program. Imamo izveštaj sa sednice Gradskog komiteta Saveza komunista, potom aktuelne vesti iz grada, zatim prilog iz beogradskog zoo-vrta, potom imamo reportažu sa karnevala u Rio de Žaneiru, tu je i naš gost – poznati pevač narodne muzike, a pripremili smo vam i još mnogo toga...", tako je voditelj najavio TV emisiju "Beogradska hronika" jedne večeri pre 25 godina. 

A onda je odlučio da najavi i prvi prilog u emisiji: "Za početak, idemo u prostorije Gradskog komiteta, gde je danas održan važan sastanak!" U istom trenutku, na ekranu se pojavljuje zamrznuta slika majmuna koji gledaoce posmatra kroz rešetke. Očigledno, prilog iz zoo-vrta se "probio" na mesto onog koji se bavi aktivnostima komunističke organizacije grada. Ova zamrznuta slika traje nekoliko sekundi, a potom se pojavljuje natpis "Izvinjavamo se zbog smetnji". Kroz nekoliko sekundi ponovo vidimo voditelja kome su se graške znoja pojavile na licu. 

On pokušava da ostane pribran: "Greške su moguće i dešavaju nam se. Izvinite zbog toga. Možda je najbolje da za čas odemo u Rio de Žaneiro i pogledamo kako se može uživati u neobuzdanoj karnevalskoj atmosferi!" U tom momentu gledaoci televizije na ekranu vide sliku sale za sastanke, unutra ljudi, a glas iz ofa počinje da priča: "Na današnjem sastanku u Gradskom komitetu..." Prilog traje nekoliko minuta, a onda kamera opet zumira voditelja koji deluje pomalo preplašeno. "Čuli smo šta je zaključeno na sastanku vodećih ličnosti našega grada, a pošto su nam se opet potkrale greške u realizaciji. Najbolje je da to izlečimo dobrom muzikom..." Voditelj predstavlja gosta, poznatog pevača. Kratko razgovara s njim, a onda mu prepušta mikrofon. 

Počinje plejbek izvođenje pesme, a kod refrena ploča (koju je neko u režiji pustio umesto trake) počne da preskače: "Sladak šečer, ladn... sladak šećer ladn... sladak šećer ladn..." Pevač počinje da se smeje, prestaje da peva, odlazi iz kadra... Da je neko namerno režirao ovakav niz gafova, ne bi uspeo to da uradi ovako efektno. Pričalo se posle da je voditelj suspendovan i da je potom i penzionisan, pričalo se da je svašta bilo, ali to već spada pod "razlike u interpretaciji anegdota i urbanih legendi". Kada bi se danas dogodilo nešto slično (a događaju se i mnogo luđe greške), verovatno ne bi bilo ovakvih posledica (osim ukoliko je vlasnik televizije član partije sa čijeg se sastanka izveštava). 

Radio 202

Spikeri koji su radili na "Stereorami" uglavnom su bili dežurni spikeri na Prvom programu Radio Beograda (znači: poznate face) i svraćali su (kada su već tu, u studiju pored onog iz kojeg se emituje "Stereorama") do pomenutog programa samo da bi najavili ili odjavili delo klasične muzike koje je bilo predviđeno za emitovanje. Jednog dana, spikerka koja je ušla na tih 20-ak sekundi u studio nije ni obratila pažnju na tekst pre čitanja. Kao iskusni "profić", čim se uključilo svetlo "on the air" krenula je da čita: "Slušali ste Petu Betovenovu simfoniju u izvođenju Berlinske filharmonije, pod dirigentskom palicom Efraima Kurca..." Zaprepašćeno je zastala, shvatajući šta je pročitala. Odmah je, kao profesionalac, pokušala da ispravi stvar i nastavila je: "Oprostite, dragi slušaoci. Dakle, dirigent je bio Efraim ***!" (Tonac pada pod miksetu od smeha, haos.) U stvari, poznati dirigent se zvao Efraim Kurc i nikakvih problema ne bi bilo da je osoba koja je pisala tekst vodila računa o tome. Pokušavajući da ispravi grešku, spikerka se još više zakopala.

Jedna njena koleginica sa programa 202, kažu, rutinski je upitala tonskog realizatora programa koji je naziv pesme koja je bila hit 202 i trebalo je da bude puštena za 10-ak sekundi. Tonac (šaleći se) reče: "Ko me to tuca na vratima i grupa 777" (reč je bila o pesmi "Ko mi to kuca na vratima"). Sekund kasnije, spikerka je automatski, ni za trenutak ne shvatajući šta govori, rekla to što je malopre čula!

Poslednja priča (legenda) za danas je isto sa Beograda 202. Reč je situaciji u kojoj se jedan novinar sakrio ispod voditeljskog stola u studiju iz kojeg je njegov kolega trebalo da pročita vesti ("Teleks 202") za nekoliko minuta. Kada je dotični ušao u studio, seo je za sto i sačekao da se uključi svetlo koje je označavalo da se nalazi u programu. Duboko je udahnuo vazduh delić sekunde pre nego što će započeti čitanje, a u tom momentu osetio je kako ga je neko jako ugrizao za nogu. Naravno, ni ne pomišljate da tako nešto može da vam se desi i stoga – sve što su slušaoci čuli nakon signala teleksa bilo je jedno: AAAAAAARRRGGGH (zvuk koji je podsećao na krik nadraženog irvasa). Priča kaže da je ovo bio i "najkraći teleks" u istoriji 202...